Blog: Promena ideja!

POGLAVLJE DRUGO- KONAČNI BANKROT

 S one strane neodgovornosti

 David Walker, bivši generalni nadzornik u SAD, upozorio je pred izbore 2004.god da ako se ne sprovede suštinska reforma u Americi, da do 2009. godine poreski obveznici više neće biti u mogućnosti da plate kamatu na nacionalni dug. Studija naručena od strane državne blagajne iz 2001. god. zaključuje da ako dug nastavi da raste istim tempom do 2013. porezi će morati da porastu za čitavih 65%.

Ako Amerika ne može da plati kamatu na sopstveni dug, to je onda poslednji stadijum ekonomskog kolapsa i školski primer bankrota. Sistemska kriza će se proširiti svetom, imajući u vidu veoma kompleksnu povezanost finansijskih i trgovačkih sistema.

Kako dolazi do ovoga? Zašto je američki nacionalni dug u januaru 2009.  12.250.000.000.000 dolara? Od 203 države na svetu, samo 4 nemaju spoljni dug. Zajednički spoljni dug svih država iznosi oko 52 triliona dolara i ne uključuje unutrašnji dug svake od ovih država.

Čitav svet je bankrotirao. Kako? Kako svet kao takav može sebi dugovati novac? Tako što je sve to jedna očigledna besmislica. Tako što novac u suštini ne postoji. Postoje samo planetarni resursi, ljudski rad i oštroumnost. Monetarni sistem je jedna obična igrarija.. zastarela a pritom i u disfunkciji.  Oni koji imaju moć menjaju pravila igre po sopstvenom nahođenju, pravila u skladu sa suparničkim i izopačenim shvatanjima. (Dalje)

PETI MEHANIZAM

MANIPULACIJA FINANSIJAMA

 Današnji novac je  fiat money , vrsta nezamenjivog novca koji nastaje državnim dekretom, što znači da njegova vrednost zapravo proističe isključivo iz odluke države. Drugim rečima, ništa drugo ne podržava vrednost novca do znoja radnika koji razmenjuju svoj rad za novac. Nekada davno postojao je zlatni standard, koji je bio osnova za vrednost novca, iako je i ovo bio proizvoljan način određivanja vrednosti novca jer je izvor vrednosti  prosto  bio prenet na jednu sirovinu, zlato. A vrednost svake sirovine zavisi od njene dostupnosti i  podleže uticaju ponude i tražnje, što je čini nestabilnom i u stalnoj fluktuaciji.   (Dalje)

 ČETVRTI MEHANIZAM

POREMEĆAJ SISTEMA VREDNOSTI

Naša verovanja i sistem vrednosti su produkt kulture. I dok su  izvesne ljudske osobine i ponašanje genetski predisponirani, znanje koje smo osvojili i način na koji delujumo i  shvatamo u skladu s njim je suštinski jedan novi fenomen.

 Imajući to u vidu, monetarnom sistemu je bio potreban neki vid komunikacije sa širokom javnošću kako bi obznanio šta je to novo što je moguće kupiti. Tako je nastao advertajzing. Karakteristika advertajzinga je promocija,  koja je u stvari manir u komunikaciji  koji ima za cilj da stvori naklonost prema proizvodu ili usluzi, tj predmetu promocije. Drugim rečima, posao advertajzinga je da namami i izmanipuliše potrošača da kupi određeni proizvod. Ovakva manipulacija ima mnogo oblika, ali jedan od najefektivnijih je poigravanje  zajedničkim vrednostima,uz pomoć kojeg se lako dolazi do onoga što je gotovo svakome bitno.

 Ipak, pre nego što nastavimo, bitno je naglasiti da obrazac masovne potrošnje koji trenutno postoji u Americi i širom sveta nije takav oduvek. Amerika je nastala na protestantskoj posvećenosti radu i radnoj etici gde su dominantne vrednosti štedljivost i ekonomičnost, sve do ranog XX veka kada su poslovni krugovi zajedničkim naporom uspeli da izopače ove vrednosti i stvore novu armiju impulsivnih, večno nezadovoljnih, statusno osvešćenih potrošača. Postepeno se došlo do toga da današnji amerikanac troši duplo više nego nakon II svetskog rata.

 Jedna od najmoćnijih formi manipulacije opštim vrednostima je u procesu identifikacije ličnosti sa određenim idealima. Patriotizam i religija su klasični primeri, koji kroz indoktrinaciju od malih nogu uslovljavaju pojednica da oseća blisku vezu sa nacijom ili verom,  na osnovu koje će kasnije  bezuslovno i nekritički  braniti te vrednosti. (Dalje)

TREĆI MEHANIZAM

PROFIT PRE SVEGA

Najjači motivator u monetarnom sistemu je profit, tj. bogaćenje na tuđem radu. Svi igrači u igri moraju, ako imaju nameru da prežive, da pronađu strategiju da obezbede prihod. Oni koji rade za platu se trude da što bolje naplate svoje usluge, dok se poslodavac konstantno trudi da smanji troškove u cilju maksimiziranja profita. Ovo je dominantan mentalitet u monetarnom sistemu, a oni koji su u poziciji materjalnog blagostanja su najčešće najbezobzirniji. Mnogi zagovornici profitnog sistema će vam govoriti o svojim etičkim standardima u svom radu, istorija je pokazala da je profit bolest koji ne truje samo naš lični i društveni život već i čitavu životnu sredinu od koje zavisi sve što nam je potrebno da opstanemo kao vrsta.

 Kako bilo, pre nego što se pozabavimo negativnim posledicama profitnog mentaliteta, razmotrićemo i stavove koje mnogi stavljaju u prilog profitu- podsticajnost i preduzimljivost.  (Dalje)

DRUGI MEHANIZAM

U monetarnoj ekonomiji, jedan od fundamentalnih zakona je zakon ponude i tražnje, koji jednostavno ukazuje na činjenicu da što je nečega više, to manje vredi. Na primer, pijaće voda je kroz istoriju je važila za obilan resurs, što je činilo  komercijalno neupotrebljivom. Ipak, zagađenje vodenih tokova nas je dovelo do komercijalizacije i tog resursa, tako da voda dostiže cenu višu i od nafte. Prostim rečima, što je resurs oskudniji to je profitabilniji. Ako kompanija uspe da ubedi tržište u oskudnost proizvoda koji nudi, moći će da postigne i bolju cenu. Ovo proizvodi snažnu motivaciju da se proizvod učini oskudnim. Isto se ponašaju i centralne banke gotovo svih zemalja kreirajući nestašicu novca u cilju pritiska na tržište novca. Bernard Lietaer, dizajner evropske valute ukazuje,

Pohlepa i nadmetanje nisu  nepromenljiva osobina čoveka...pohlepa i strah od nemaštine su konstantno podsticani  i pojačavani  pod uticajem  novca... Mi možemo da proizvedemo dovoljno hrane za sve... ali jasno je da nema dovoljno novca da tu hranu plati. Oskudnost je u našim nacionalnim valutama. Zapravo, svrha centralne banke je da kreira i održi  novac oskudnim. Direktna posledica ovoga je da se moramo međusobno boriti u cilju opstanka. (Dalje)