Biokolonizacija -Svetsko tržište organa
Biotenholozi i novi crnoberzijanci života ne tragaju samo za mikrobima, biljkama i životinjama, oni takođe nastoje da prisvoje i organe ljudi širom sveta. Razvoj tehnika transfuzije krvi, plazmafereze i transplantacije organa je spasio nebrojene živote, ipak ovaj napredak u tehnologiji je stvorio nove rizike posebno za stanovništvo Trećeg sveta.
Krv, organi, reproduktivni materjal, delovi tkiva, delovi gena i ćelije su odjenom dobile na ceni. Nove tehnologije u medicini su kreirale tražnju za ljudskim organima koja daleko nadmašuje ponudu, pa je svetsko tržište ljudskim organima gotovo preko noći procvetalo. Pod pritiskom javnosti bogatih nacija došlo je do zabrane prodaje ljudskih organa, pa su se preduzimači ustremili ka tržištu Trećeg sveta.
Transfuzija krvi je prva značajna biološka tehnologija koja je uspešno primenjena u medicini. U poslednje vreme, kako je tehnologija postala sofisticiranija, biotehnološke korporacije su počele da se oslanjaju na jeftinu krv Trećeg sveta u ostvarivanju profita. Jezivi izveštaji o fenomenu novog vampirizma u Južnoj Americi i Aziji su počeli da pristižu, kako su se otvarali centri za otkup krvi siromašnih. Jedan takav slučaj je postao i široko poznat, naime, radi se o Anastasio Somozi, brutalnom nikaragvanskom diktatoru koji je vladao gotovo pola veka. On je 1970. otvorio centar za prikupljanje krvi "Plazmafereza" u Managvi. Centar je prikupljao krv siromašnih i pothranjenih, a politički zatvorenici su bili primorani na donaciju. Upada u oči što je centar radio pod nadzorom američke uprave za hranu i lekove (FDA) a plazma koja je prikupljena je prodavana u SAD i zapadnoj Evropi. Svake godine je prikupljano 100,000 donacija od kojih se dve trećine izvozilo. Ovakvi centri su bez ikakve regulative nastali širom Trećeg sveta.
I dok je međunarodna trgovina krvlju u Nikaragvi konačno zabranjena, slični centri nastavljaju rad a SAD i Evropa i dalje zarađuju od svetskog tržišta krvi. Do kraja osamdesetih, SAD su postale vodeći igrač na tržištu proizvoda krvne plazme. SAD su otuda stekle epitet OPEC-a za krv.
Tenhnologija transfuzije je napravila prodor koji je vodio stvaranju međunarnodnog tržišta delovima tela i organima. Zahvaljujući boljim hirurškim tehnikama, boljem razumevanju imunog sistema, i razvoju lekova koji su potpomagale adaptaciju stranih organa u organizmu, stopa uspešnosti transplantacija organa je dramatično skočila. Od 1982. godišnji broj transplantacija srca u SAD je uvećan dvadeset puta, broj transplantacija jetre četrdeset puta. Desetine milijardi dolara su uložene u ovu tehnologiju. Kao rezultat ovoga pojavila se velika tražnja za organima a ujedno i zabrana prodaje organa u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj itd. tako je nastalo međunarodno tržište organa. Svake godine, desetine hiljada organa se kupi i proda u Indiji, istočnoj Evropi, Rusiji, Egiptu i zemljama Afrike u organizaciji nekoliko svetskih dobavljača ljudskih organa. U siromašnim zemljama donori prodaju organe kako bi obezbedile hranu ili okućnicu ili se izvukli iz dugova. Trenutno , bubreg u Egiptu košta oko 10.000 do 15.000 dolara, u Indiji oko 1.500,r ožnjača košta oko 4,000 dolara,a parče kože oko 50 dolara. Nije redak slučaj da se pojave oglasi u novinama u kojima bubrežni bolesnici nude 4.000 dolara donatoru.
Poslednja istraživanja u Indiji svedoče da su donatori siromašni radnici koji prodajom organa stiču više nego što bi tokom čitavog života mogli da uštede. Jedan od donora koji je otvorio malu čajdžinicu od novca za bubreg komentariše: "Spreman sam da prodam i oko ili ruku ako je cena dobra." Praksa pokazuje da se siromašni najčešće odriču jednog oka i jednog bubrega ako već imaju dva.
1991. Svetska zdravstvena organizacija je izvestila da je trgovina organima širom trećeg sveta dostigla alarmantne proporcije. "To je goruće pitanje" izjavio je jedan od službenika SZO "...i mi pokušavamo da osmislimo način da sa tim izađemo na kraj".
1987. na konferenciji evropskih ministarstava
zdravlja trgovina ljudskim organima je okarakterisana kao:
Krv, organi, reproduktivni materjal, delovi tkiva, delovi gena i ćelije su odjenom dobile na ceni. Nove tehnologije u medicini su kreirale tražnju za ljudskim organima koja daleko nadmašuje ponudu, pa je svetsko tržište ljudskim organima gotovo preko noći procvetalo. Pod pritiskom javnosti bogatih nacija došlo je do zabrane prodaje ljudskih organa, pa su se preduzimači ustremili ka tržištu Trećeg sveta.
Transfuzija krvi je prva značajna biološka tehnologija koja je uspešno primenjena u medicini. U poslednje vreme, kako je tehnologija postala sofisticiranija, biotehnološke korporacije su počele da se oslanjaju na jeftinu krv Trećeg sveta u ostvarivanju profita. Jezivi izveštaji o fenomenu novog vampirizma u Južnoj Americi i Aziji su počeli da pristižu, kako su se otvarali centri za otkup krvi siromašnih. Jedan takav slučaj je postao i široko poznat, naime, radi se o Anastasio Somozi, brutalnom nikaragvanskom diktatoru koji je vladao gotovo pola veka. On je 1970. otvorio centar za prikupljanje krvi "Plazmafereza" u Managvi. Centar je prikupljao krv siromašnih i pothranjenih, a politički zatvorenici su bili primorani na donaciju. Upada u oči što je centar radio pod nadzorom američke uprave za hranu i lekove (FDA) a plazma koja je prikupljena je prodavana u SAD i zapadnoj Evropi. Svake godine je prikupljano 100,000 donacija od kojih se dve trećine izvozilo. Ovakvi centri su bez ikakve regulative nastali širom Trećeg sveta.
I dok je međunarodna trgovina krvlju u Nikaragvi konačno zabranjena, slični centri nastavljaju rad a SAD i Evropa i dalje zarađuju od svetskog tržišta krvi. Do kraja osamdesetih, SAD su postale vodeći igrač na tržištu proizvoda krvne plazme. SAD su otuda stekle epitet OPEC-a za krv.
Tenhnologija transfuzije je napravila prodor koji je vodio stvaranju međunarnodnog tržišta delovima tela i organima. Zahvaljujući boljim hirurškim tehnikama, boljem razumevanju imunog sistema, i razvoju lekova koji su potpomagale adaptaciju stranih organa u organizmu, stopa uspešnosti transplantacija organa je dramatično skočila. Od 1982. godišnji broj transplantacija srca u SAD je uvećan dvadeset puta, broj transplantacija jetre četrdeset puta. Desetine milijardi dolara su uložene u ovu tehnologiju. Kao rezultat ovoga pojavila se velika tražnja za organima a ujedno i zabrana prodaje organa u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj itd. tako je nastalo međunarodno tržište organa. Svake godine, desetine hiljada organa se kupi i proda u Indiji, istočnoj Evropi, Rusiji, Egiptu i zemljama Afrike u organizaciji nekoliko svetskih dobavljača ljudskih organa. U siromašnim zemljama donori prodaju organe kako bi obezbedile hranu ili okućnicu ili se izvukli iz dugova. Trenutno , bubreg u Egiptu košta oko 10.000 do 15.000 dolara, u Indiji oko 1.500,r ožnjača košta oko 4,000 dolara,a parče kože oko 50 dolara. Nije redak slučaj da se pojave oglasi u novinama u kojima bubrežni bolesnici nude 4.000 dolara donatoru.
Poslednja istraživanja u Indiji svedoče da su donatori siromašni radnici koji prodajom organa stiču više nego što bi tokom čitavog života mogli da uštede. Jedan od donora koji je otvorio malu čajdžinicu od novca za bubreg komentariše: "Spreman sam da prodam i oko ili ruku ako je cena dobra." Praksa pokazuje da se siromašni najčešće odriču jednog oka i jednog bubrega ako već imaju dva.
1991. Svetska zdravstvena organizacija je izvestila da je trgovina organima širom trećeg sveta dostigla alarmantne proporcije. "To je goruće pitanje" izjavio je jedan od službenika SZO "...i mi pokušavamo da osmislimo način da sa tim izađemo na kraj".
1987. na konferenciji evropskih ministarstava
zdravlja trgovina ljudskim organima je okarakterisana kao:
" Jedan od najriskantnijih poslova koji je čovek ikada preduzeo, a to je određivanje vrednosti sopstvenom telu i cene ljudskom životu."
(autor Andrew Kimbrell - autor više članaka i knjiga o životnoj sredini, tehnologiji i društvu, direktor Centra za bezbednost hrane)
