Tinariwen- nomadski blues

                   Tokom ranih 60-tih nakon odbacivanja jarma francuske kolonije Mali je postao nezavisna država. U udaljenim severnim pustinjskim područjima nomadski narod Tuarezi (Kel Tamashek-narod koji govori Tamašek jezik) se teško prilagođavao novim vladarima, njihovim zakonima i porezima. 1963. je izbio ustanak Tuarega na ispostavi oko legionarske tvrđave Kidal. Ustanak je brutalno ugušen od strane vojske Malia 1963.godine. Stravični događaji su postali važan deo kolektivnog sećanja, a jedan od njih je posebno važan za ovu priču. Naime, tada je izvesni zidar i stočar Alhabib Ag Sidi uhapšen na očigled svoje porodice i sela, odveden i pogubljen zbog pomoći pobunjenicima. Vojska je zatim rasturila njegovo stado kamila i koza. Ovo je jedno od najranijih sećanja Ibrahima,tada četvorogodišnjeg  sina Alhabibovog, koji se sa jednom preostalom kravom uputio u izbeglištvo u Alžir.

Ibrahim Ag Alhabib je odrastao u izbegličkim kampovima na obodu pustinje, pokazivao je malo sklonosti prema školi i veliku ljubav prema pustinji i divljini. Jednom prilikom je gledao američki film o kauboju koji svira gitaru. Od limenke,batine i sajle kočnice za bicikl(!?!) Ibrahim je napravio svoju prvu gitaru. U početku je svirao etničke melodije a kasnije i arapske popularne pesme. Vremenom je postajao sve bolji jer je puno vremena provodio sa gitarom i u osami. Sa devet godina Ibrahim je pobegao od kuće na kamionu, u potrazi za boljim životom i usput radio kao zidar,stolar, krojač, baštovan...Bio je to život od danas do sutra i samo je druženje i svirka  sa izbeglicama činilo život podnošljivim.

                   Tuarezi uživaju ugled u arapskom svetu kao hrabri i spretni borci pa im  je Gadafi  tokom osamdesetih  ponudio trening i vojnu obuku u libijskoj armiji što ovi sa oduševljenjem prihvataju. U okviru kampova nastaje i narodni  pokret za oslobođenje Tuarega. Tinariwen se u tom periodu stavljaju u službu  propagande oslobodilačkog pokreta. Snimaju i šire svoju muziku među rasejanim nomadskim narodom. Kasete lošeg kvaliteta zvuka ali sa jasnom porukom se šire poput šumskog požara i postaju vezivno tkivo društvenog pokreta. Pobuna traje svega šest meseci i okončava se sporazumom sa vlastima Malija. 
                                                            
                  Tinariwen nakon toga zauvek odlažu svoje kalašnjikove i ponovo se vraćaju gitarama i udaraljkama u kojima pronalaze mnogo moćnije oružje za odbranu kulturnog identiteta  ponosnog  nomadskog  naroda. 2000 počinje njihova internacionalna karijera, tokom koje su nastupili  na 700 koncerata na svim kontinentima. Osvojili su i brojne muzičke nagrade  i nastupili na svim značajnijim festivalima u Evropi .  Svojom upadljivom etničkom spoljašnjošću sa turbanima i  dugim haljinama  su prepoznati kao deo world music scene ali  su brzo pronašli svoju prave fanove van ove scene. 
                           
                   Dragan Ambrozić ih u odličnoj  recenzciji na Popboks-u predstavlja kao najvažniji afrički sastav trenutka i jedan od najboljih  rock sastava današnjice. To je hrabra izjava, ali već nakon prvih taktova jasno je da iza ove  izjave stoje "čvrsti" argumenti.
 

07/03,2010 U kategoriji: Klub ličnih klasika

Komentari (3)


Neuhvaćeni hvatač


"I am a kind of paranoid in reverse. I suspect people of plotting to make me happy."
 
01.01.1919-27.01.2010 - Jerome David Salinger
 

                U svojoj oporuci J.D.Salinger je odbio da prenese prava na ekranizaciju njegovog klasika  Lovac u raži (The Catcher in the Rye)  na svoje naslednike te tako još jednom, ovaj put posthumno , razočarao vodeće  holivudske režisere i producente.  Ipak, za neki od prolećnih festivala je najavljen dvočasovni samofinansirajući dokumentarac Shane Salerno-a (!?!) o životu slavnog autora koji je prezirao slavu.  Dokumentarni film je urađen na osnovu biografije J.D.Salinger-a Paul Alexander-a i petogodišnjeg istraživanja života ovog ekscentričnog i enigmatičnog pisca. Poneka tajna će ipak biti otrgnuta iz Nju Hempširske šume u kojoj je slavni pisac povučeno poživeo poslednjih nekoliko decenija.

02/02,2010 U kategoriji: Klub ličnih klasika

Komentari (0)


Svet po Mandelbrotu

               Jedan od blogova koje poštujem i sa uživanjem  čitam godinama, nsarski me je svojim skorašnjim postom Mandelbulbs-ilustracije za nedovršenu bajku podstakao da i sam, ovim skromnim postom,uzmem  učešće u čuđenju koje evo već trideset godina od otkrića izaziva   Mandelbrotov skup ( m-set), jedno od , ako ne najvećih onda sigurno najneobičnijih naučnih otkrića prošlog veka. Kažem skromnim postom jer tema je neiscrpna sa aspekta mašte i mogućih tumačenja, s druge strane skromna je i moja veština  da  prenesem razumevanje ove kompleksne ortodoksne  matematičke  materije nematematički.

          Pronalazač ovog fraktala i otac fraktalne geometrije Benoit Mandelbrot je i sam imao poteškoća da na pravi način definiše to što je otkrio. On je postavio  jednačinu koja ima osobinu iteracije (ponavljanja) i prepustio kompjuteru da milijardama računskih operacija izračuna moguće rezultate.

 

Mandelbrot Set
                  Rezultat je geometrijski oblik  koji ima neobično svojstvo, veći je od poznatog univerzuma, moguće je uvećavati ga i uvek iznova zapažati nove formacije,nove oblike, sa bogatstvom detalja  u beskonačnim varijacijama originalnog seta. Opisati ga nije jednostavno, od navale asocijacija koje se u vezi sa ovim oblikom javljaju, on deluje organski, prirodno, poznato,  sa samosličnim replikama koje podsećaju na m-bebe, podseća i na nekakvu bubu , vilinog konjica,  na sedećeg Budu, a opet je nešto potupno novo i drugačije od svega što je viđeno. Kada se krene na putovanje u dubinu ovog fraktala, originalni set se nepravilno grana proizvodeći nove generacije  m-beba u neobičnim varijacijama boja i asocijacijama na drveće,na nervni sistem, munje,koralne grebene i uvale, drveće, galaksije, rečne doline i slivove, planinske lance, ostrva i obale. Neverovatno putovanje koje rezultira kratkotrajnim ludilom, u kome realitet čiji smo deo dobija jednu potpuno novu  dimenziju, postajemo svesni da su fraktali zapravo svuda . Fraktalna geometrija ulazi u principe prirodne kreacije. U korenu neuhvatljive  kompleksnosti i haosa počivaju jednostavni principi.
             Fraktali godinama privlače pažnju ne samo naučne javnosti, ti čudesni prizori stvaraju nesvesnu dinamiku u svakom od nas, bez obzira na uzrast ili stepen obrazovanja. Sama ta ljudska opčinjenost fraktalima ukazuje na neki važan estetski i simbolički sadržaj, neku energiju  "praslike", arhetipa K.G.Junga koji fraktale nije mogao videti na način koji mi to danas zahvaljujući kompjuterima možemo. Evo nekoliko Jungovih zapanjujućih  zapažanja o arhetipu:
 
"Kao što praroditelji stvaraju genealogiju, tako su i arhetipovi u stanju da iz sebe ispuštaju svoje i njihovo potomstvo a da pri tom ne izgube svoj pralik."

"Arhetip- iskonska slika, praslika, dominanta kolektivnog nesvesnog,nestvoreni bogovi."*

-Fraktale još nazivaju i otiskom Boga.

  "Zbir arhetipova za Junga predstavlja skup svih latentnih mogućnosti ljudske psihe: ogorman, neiscrpni materjal drevnog znanja o najdubljim vezama između Boga, čoveka i kosmosa." *

-Dakle, istih su "dimenzija" kao i fraktali. 

"Arhetip je metafizičke prirode, jer je svesno transcedentan, on po svojoj suštini pripada području sličnom psihi." *

-I Mandelbrotov skup  ima to svojstvo transcendentnosti, jer ne možete reći da je stvaran da postoji u realnosti, oni su više a priori postojeća stvar.

               Ljudski mozak je takođe lep primer fraktalne geometrije, to je jezik kojim naša svest i nesvesno "komuniciraju" kroz arhetipove, bilo da su to slike ili zvuci. Fraktale pronalazimo i u muzici, i to ne samo onoj koja je prepuštena mašinama (fraktalnom eksperimentu) već i u živoj ljudskoj muzici koja inspiraciju crpe iz dubokih bunara kolektivnog nesvesnog iznoseći na svetlo dana univerzalne/arhetipske emocije i stanja.
              I sada je lako  pronaći "to" zajedničko u obliku kućice puža, vihoru snežne oluje, gitarskom solou David Gilmour-a, ćukanju ćuka u noći, treperenju u  glasu Jeff Buckley-a, metamorfozi Philip Glass-a, hindu mandali i  šari na ćilimu  koje su naše bake tkale,  građevinama  Antonija Gaudi-a ,  svetlucanju  udaljenih galaksija i još mnogo čemu , ako na trenutak  svet pogledamo po Mandelbrotu.

    

 


 

  *odlomci iz Psihologije Karla Gustava Junga Jolande Jakobi

31/01,2010 U kategoriji: Klub ličnih klasika

Komentari (3)


Pukotina u Zidu

                                                        
                                                            
THE WALLOvih dana se slavi dvadeset godina od rušenja Berlinskog zida i na sve strane možemo čitati i slušati  o implikacijama i istorijskoj magnitudi tog događaja. Ono što je u nekoj mojoj paralelnoj istoriji ostalo upamćeno po snazi značenja, emocija i simbola se desilo na periferiji rušenja tog jebenog zida 21. jula1990. godine na nekadašnjoj "ničijoj zemlji" između Potsdamer Placa i Brandenburške kapije koja je za tu priliku pretvorena u scenu za možda najveću rock operu ikad "The Wall".                 
               Sećam se čak i tog tinejdžerskog nestrpljenja dok sam čekao da konačno počne direktan prenos na tadašnjoj RTB. Kakva nam je nacionalna televizija bila i ostala , to je lako moglo i da se uopšte ne desi, čista sreća nas je uvrstila u 52 zemlje koje su događaj prenosile uživo.
               Iako postava Pink Floyd-a nije uspela da poruši svoje "unutrašnje zidove" i ovom prilikom nastupi zajedno, kao što je to uspela mnogo godina kasnije (2006) stravično dobrim  nastupom na LIVE 8  koncertu, Roger Waters je bio dovoljan da kompletan apsurd osvetli u srcima i dovede do katarze tih 350.000 srećnika koji su te julske večeri bili na Potsdamer platz-u.  Bez nepotrebnog romantizma, bez glorifikacije, bez snova o slatkoj sutrašnjici (koja uzgred nije ni došla)  ređale su se večne teme sa večnog albuma o večitom zidu.
                Dvadeset godina kasnije "proces" se nastavlja, a "tanak led savremenog života" je samo još tanji.
               Dobar povod sa još jedno ozbiljno preslušavanje i naravno počasno, doživotno mesto u klubu ličnih klasika. 
 
 The Thin Ice

...If you should go skating
On the thin ice of modern life
Dragging behind you the silent reproach
Of a million tear-stained eyes
Don't be surprised when a crack in the ice
Appears under your feet.
You slip out of your depth and out of your mind...
With your fear flowing out behind you
As you claw the thin ice.

 

 

 

 

11/11,2009 U kategoriji: Klub ličnih klasika

Komentari (1)


Subin Solsticij

Nebeska tela su još jednom zaplesala u ritmu bossa nove. Sunčevom obratnicom (22.06)  severna hemisfera je ušla u duge letnje dane. Dane kada Sunce "miruje" na nebu (lat.sol-sunce, sistere-stati) . Ova mena je uvek plenila pažnju čoveka, praktičan  razlog je to što je  od preciznog merenja  smena godišnjih doba zavisila žetva. Za dugodnevnicu je vezano niz drevnih svetkovina i rituala, kao Veliki ritual "svetog sjedinjavanja zrelog Sunca i majke Zemlje".

Nisam sklon da verujem u direktan uticaj nebeskih tela na naše sićušne živote, ali sam primetio da se moji muzički afiniteti smenjuju po nekom ustaljenom letnje-zimskom ciklusu.  Određene autore po nepisanom pravilu vrtim zimi, a druge leti. Jedan od kraljeva letnje plejliste je i rođen tokom jednog letnjeg  solsticijuma ( 23.06.1961.god)  u Novom Sadu.  Mitar Subotić Suba ( Rex Ilusivii) je nesumnjivo najveći  kompozitor elektronske muzike koji je živeo na ovim prostorima.  Sa namerom ili ne, još uvek u relativnoj  anonimnosti, iza svog pseudonima, i iza svoje muzike.

Ove godine se navršava deset godina od njegove pogibije u Sao Paulo-u u pokušaju da iz požara spase svoje neobjavljene snimke, ali i deset godina od objavljivanja njegovog kultnog albuma São Paulo Confessions koji je pomerio standarde elektronske muzike u Brazilu i stvorio novu elektronsku scenu.

 Ova čudesna muzika je , provereno, odličan način da se zakorači u novo leto. Nadajmo se da KRALJ , baš kao i Sunce ovih dana, "miruje na nebu".

 

 

 

Zvanična web prezentacija: http://suba.isallineed.net/

23/06,2009 U kategoriji: Klub ličnih klasika

Komentari (0)


1 2  Sledeći»