Blog: Promena ideja!

                  Mnogo toga se čini i može, ipak...jedno  se ne može. Ma koliko se trudio ,čovek ne može svoj život učiniti bogatijim nego što jeste. Tvoj život, svaki i svačiji život nije moguće oplemeniti i poboljšati, utilizovati, niti mu dodati gram nove vrednosti koje baš svako stvorenje što mrda već u sebi nema.U svakom sićušnom deliću zrna već klija neko seme.

                  Današnji trenutak ne možeš odložiti i pohraniti negde da ponovo zablista, ako zatreba, sutra. Na istom mestu sutra, već zjapi praznina. Svaki pokušaj da sačuvamo i zadržimo  neku nama naročitu vrednost i otrgnemo je od života je najsigurniji način da je zauvek izgubimo.

                 Ne može se, dakle,  ni uzajmiti od života baš nimalo, da nam se nađe ...avaj osiromašiti taj isti život se itekako može. Gotovo da ništa nije toliko lako, to umeju i rade gotovo svi ...svaki dan. 

Danas je globalno obeležen Sat za našu planetu, i neznalice su imale priliku da pokažu prigodno saosećanje za ekološke nevolje u kojima se planeta našla. Plemenito, simpatično, dirljivo  i besmisleno.Budimo realni, planeta nije u nevolji ,  ona će postojati i kada nas jednom ne bude. Radi se o nama, i ako neko zaslužuje iskreno saosećanje i saučešće , onda smo to mi sami.  Mi smo u nevolji, zajedno sa onima koji u mraku pronalaze zgodnu simboliku. Ono što ste se spremili da ovim povodom  poručite planeti, poručite sebi. Manite se sentimentalnosti, upalite sva svetla razuma, ako ikako možete, pretvorite se u svetionik.

Ljudska fantazija o vampirizmu ili vera u uskrsnuće u osnovi imaju jednu te istu predstavu, ustajanje iz groba. Nema izgleda da će neko uskoro uspeti da dokaže originalnost ideje i ostvari autorska prava, pa nam ostaje da večito  laviramo između prokletstva i obožavanja u  metežu dobra i zla. Svet oko nas je ta  deponija na kojoj  skupa  pohranjujemo svoje nade i sahranjujemo strahove jer druge deponije nemamo. 

                Sloboda je poput tvrdog poroka, čiji se tragovi ne brišu lako.  Njeno svetlucanje u našem biću nikada ne gasne, u spomen na tren u kom smo bili.

                Sloboda je pamćenje, inače o njoj ne bismo mogli imati  nikakvu  ideju, a zemaljski dani i  služenje bi nam onda  bili lakši.

               Zatočeni,  ostaje nam da se slatko sećamo i sanjamo , koprcajući se doveka u toj neporoznoj, plemenitoj, ljudskoj, slobodoljubivoj  težnji. Ne da se čoveku ni dopreti , ni odupreti.