UVOD U PROMENU IDEJA
Živimo u bremenitom vremenu u kome je jedina konstanta promena. Promene su nekad krupne, radikalne, s vremena na vreme nagle i skokovite, revolucionarne, paradigmatske, a potom blage, jezgrovite, ljudskom oku gotovo neprimetne, evolutivne.
Ukupna realnost je proizvod, tkanje, matrica i matica tih promena . Menjajući sebe, mi zaista menjamo svet , koji „promenjen“ opet deluje na nas na neočekivane načine, ne uzimajući u obzir naše polazne ideje.
Mi smo ti koji stvarnost kvalifikujemo kao dobru ili lošu, pa govorimo o klimatskim ,genetskim, malignim, benignim , pozitivnim i negativim promenama.
Mutacije su isto vreme i preduslov evolucije i greška u genetskom zapisu. Stvari u stvarnosti ne stoje ni dobro ni loše , stvari su uvek i samo drugačije. Svest o stvarnosti je otuda i dobra i loša vest . Za one koji veruju ona može biti razočarenje, za neverne ona će biti otkrovenje.
Iz nesaglasnosti naših ideja i predstava o stvarnosti sa realnošću , nastaju paradoksi. Oni su simptomi nastajuće krize naših ideja , graničnici našeg razumevanja, signali da je promena ne samo potrebna već i nužna.
Naše opšteprihvaćene ideje su slika koja više ne odgovara okviru realnosti, a one su važne jer kreiraju duh vremena i iznad svih interesnih grupa, teorija zavera i vladara u senci, vladaju svetom.
Opšteprihvaćene ideje su u isto vreme i uzrok brojnih problema ali u njima je i snaga rešenja. Ajnštajn je rekao da nije moguće rešiti problem na istom nivou svesti koji ga i kreira.
Otuda, da bismo se suočili sa novim izazovima i obeshrabrujućim problemima potrebno je da promenimo pristup problemu, percepciju, nekada i da zaboravimo postojeća rešenja, razumevanja i pronađemo novu ideju .
Poput radoznalog deteta koje uživa da svet posmatra i naopačke, zašto da ne?
Umesto uzaludne potrage za konačnim istinama i recikliranja prošlosti , vreme je da se upustimo u potragu za mogućom i održivom budućnošću. Nikada izazov nije bio veći nego što je to danas, i za promenu nikada nije bilo manje vremena.
I površan pristup pojedinačnim problemima , poput ekoloških, klimatskih, populacionih, resursnih, energetskih itd, je dovoljan da shvatimo da su ti problemi zapravo pojedinačno nerešivi jer su rezultat, nusproizvod kulture kojoj pripadamo, kulture u krizi i agoniji.
Civilizacija koja je procvetala na eksploataciji fosilnih goriva, prirodnih resursa jednostavno nema odgovor na ove izazove jer svako rešavanje ovih problema, je zapravo miniranje temelja na kojima je nastala.
Nova renesansa je ipak moguća, iako je iz savremenog mraka nekad teško dozreti, klice budućnosti niču na sve strane i potrebno ih je prepoznati. Ništa nije tako snažno kao ideja kojoj je došlo vreme, kaže Viktor Igo, kao svedok nekih ranijih promena ali njegove reči sasvim pristaju i aktuelnom trenutku prodora fenomena interneta u masovnu međuljdsku komunikaciju i kolaboraciju.
Internet je socijalni fenomen nezapamćenog inteziteta i magnitude koji radikalno transformiše društvenu hijerarhiju čineći raštrkane socijalne mreže novim superinstitucijama koje klasične institucije čine suvišnim i zastarelim.
Pred našim očima nastaju potpuno novi sistemi, produkcije, koordinacije , razmene , distribucije, svojine i što je najvažnije jedan potpuno novi sistem društvenih vrednosti.
Proces preobražaja ne pokazuje znake zamora, naprotiv, ubrzava se jer ga pokreće najsnažniji resurs. Vi!
Sve što nam je potrebno je promena ideja!
