Kultura nasilja
Mi, nuklearni taoci-svi žitelji Zemlje-moramo najzad steći nauk o konvencionalnom i nuklearnom ratovanju. Zatim u taj nauk moramo uputiti naše vlade. Moramo dokučiti nauku i tehnologiju koje nam pružaju jedina pojmljiva sredstva za opstanak. Moramo biti spremni da se odvažno suprotstavimo konvencionalnoj društvenoj, političkoj, ekonomskoj i religijskoj mudrosti. Moramo preduzeti sve napore da shvatimo da su i ostali ljudi, širom sveta, ljudska bića kao i mi. Razume se, sve ovo nije lako. Ali, kao što je Ajnštajn često uzvraćao kada su njegovi predlozi bili odbijani kao nepraktični ili neprimereni "ljudskoj prirodi", šta je alternativa?
Priljubljivanje, maženje, grljenje, milovanje, tetošenje, timarenje, ljubav prema mladima- sve su to osobena ponašanja sisara, koja se ne mogu sresti među reptilima. Ako je odista tačno da R-kompleks i limbički sistemi žive u nepouzdanom primirju u našim lobanjama, podležući i dalje svojim drevnim porivima, onda bismo mogli očekivati da nežno roditeljsko staranje podstiče našu sisarsku prirodu, dok odsustvo fizičke nežnosti izaziva reptilske oblike ponašanja. Postoje izvesni nalazi koji govore da upravo tako stoje stvari. U laboratorijskim ogledima Hari i Margaret Herou ustanovili su da se kod majmuna koji su rasli u kavezima, fizički izdvojeni od ostalih pripadnika svoje vrste- koje su, međutim, mogli da vide, čuju i osete po mirisu- javlja čitav niz abnormalih osobina, u rasponu od zlovoljnosti preko povučenosti, do sklonosti , ka samouništenju. Kod ljudi je zapažena ista pojava u slučaju dece koja su rasla lišena fizičke nežnosti- uglavnom po raznim zavodima, gde očigledno veoma pate.
Neuropsiholog Džejms V. Preskot obavio je veoma obimnu uporednu statističku analizu, kojom je obuhvatio četiri stotine preindustrijskih društava, ustanovio je da kulture kod kojih je zastupljena fizička nežnost prema deci nimalo nisu sklone nasilnim oblicima ponašanja. Čak se i u društvima bez izrazite nežnosti prema deci odrasli ustežu nasilja, pod uslovom da im nije osujećivana seksualna aktivnost u mladosti. Preskot smatra da su kulture sa predodređenošću prema nasilju sačinjene od pojedinaca koji su bili lišavani - tokom bar jednog od dva kritična razdoblja života, detinjstva i mladosti-telesnih zadovoljstava. Tamo gde se upražnjava fizička nežnost, gotovo da nema krađa, organizovane religije i pakosnog razmetanja bogatstvom; u sredinama, pak, gde se deca fizički kažnjavaju, javlja se ropstvo, česta ubistva, mučenje i sakaćenje neprijatelja, nipodaštavanje žena, kao i verovanje u jedno ili više natprirodnih bića koja uplivišu na svakodnevni život.
Mi ne razumemo u dovoljnoj meri ljudsko ponašanje da bismo potpuno razabrali mehanizme koji stoje u osnovi tih odnosa, ali smo u prilici da gradimo pretpostavke. Ove uočene veze nesumnjivo su bitne. Preskot je napisao:
" Izgledi da će neko društvo ispoljiti sklonosti ka fizičkom nasilju, ako je u njemu zastupljena fizička nežnost prema deci i ako je ono uviđavno prema predbračnom seksualnom ponašanju, iznose svega dva odsto. Verovatnoća da će do takvog odnosa doći slučajno iznosi jedan prema sto dvadeset pet hiljada. Ne znam ni za jednu drugu promenljivu veličinu razvoja koja se odlikuje tako visokim stepenom prediktivne vrednosti."
Deca žude za fizičkom nežnošću; mladi osećaju silnu potrebu za seksualnom aktivnošću. Ukoliko i jedni i drugi dobiju oduška, sva je prilika da će nastati društvo u kome odrasli pokazuju malo popustljivosti prema agresivnosti, teritorijalnosti, ritualnosti i društvenoj hijerarhiji ( iako će deca, kako budu rasla, verovatno iskusiti ove vidove reptilskog ponašanja). Ako je Preskot u pravu, onda su doba nuklearnog oružja i delotvornih sredstava protiv začeća, zlostavljanje dece i zamašno seksualno sputavanje zločini protiv čovečanstva. Razume se, ovu izazovnu tezu još valja razraditi. U međuveremenu svako od nas može da da lični i neosporni doprinos budućnosti sveta tako što će biti nežniji prema deci.
(odlomak "Kosmos", 13. Ko govori u ime Zemlje, Carl Sagan)
Drago mi je da si postovao ovaj deo knjige koji daje vrlo zanimljiv pogled na nasilje. Od kada je krenuo novi crni serijal sakaćenja životinja, počela sam da kopam materijal na temu korena nasilja itd. i nisam ništa naročito pronašla što bi bilo vredno pisanja članka.
Inače, moram priznati da nisam pročitala Saganov Kosmos, a biće prilike.
Veoma je zanimljiv ugao gledanja u pogledu "nivoa" pružene nežnosti u detinjstvu ili pak realizovane seksualnosti u mladosti i nivoa ispoljavanja nasilnog ponašanja. Meni zvuči sasvim logično.
Ovde je valjda još uvek roditelj koji mazi muško dete anatemisan da će od njega da napravi pedera, a što se ženske dece tiče, i dalje se vaspitavaju u duhu "trpljenja" i nije mi ni malo čudno da u tom paketu dolazi i visok nivo tolerancije na "nasilje". Tako imamo gomilu isfrustriranih mladih muškaraca i žena koji, ja mislim, nemaju dobar odnos ni prema sopstvenoj seksualnosti. A o slobodnom praktikovanju seksualnih odnosa ovo društvo će moći još vekovima da sanja, jer smo mi jedno odvratno licemerno društvo.
Videla sam da postoje filmovi na Google Videu. Ne znam da li si ih pogledao ili bar neki od delova, jer ima ih dosta. Ukoliko jesi, volela bih da mi kažeš da li ima smisla gledati filmove ili je nužno prvo pročitati knjigu, što je obično logičniji sled.
Naučno popularni serijal Kosmos od 13 epizoda je nastajao uporedo sa knjigom, serijal čuvam ko blago jer bih voleo da ga i moja deca jednom odgledaju. Naravno, knjiga daje više prostora autoru da se razmahne a zaista ume lepo da piše o nauci , što i nije svojstveno ljudima od nauke. Ima ga po knjižarama u sjajnom prevodu Zorana Živkovića (još jedan srećan spoj).
Na netu ima u hrvatskom prevodu "Koliko Sunaca,Koliko Svjetova" (orig. Billions and billions...)
http://www.scribd.com/doc/11700803/2-Carl-Sagan-Koliko-Sunaca-Koliko-Svjetova
u kojoj takođe vrlo uspešno obrađuje neka od najkompleksnijih društvenih pitanja današnjice.
Elem, vratimo se nasilju. Ustanovljeno je da postoji direktna veza između stepena nejednakosti u jednom društvu i manifestacije nasilnog ponašanja. Što je društvo više raslojeno, nasilja je više, i obrnuto. Nasilje je oblik socijalne patologije. To je tema ove knjige
http://entertainment.timesonline.co.uk/tol/arts_and_entertainment/books/non-fiction/article5859108.ece
koju , na žalost, još nisam uspeo da negde iskopam makar na engleskom.
Hvala ti na iscrpnom odgovoru i referencama. :-)
Hvala za podsecanje na Knjigu, koju i danas smatram jednom od najvaznijih ikada procitanih (zato sam je i procitao zaista mnogo puta, nekada preskacuci sa poglavlja na poglavlje, nekada "po redu")
Odstampati citat, deliti po sanducicima...