Blog: Promena ideja!

             Elem, polovi i odnosi među polovima su u nekoj vrsti tranzicije , institucija braka je u velikoj krizi (barem u zapadnom delu civilizacije). Svet koji smo promenili ubrzanim razvojem i tehnološkom revolucijom je krenuo da menja i preoblikuje  nas. Po italijanskom teoretičaru u pitanju je evolutivna promena. Postepenom promenom civilizacijskog položaja i uloge muškarca i žene, neminovno dolazi i do promene u njihovom međusobnom odnosu. Promena se ne odvija samo na psihološkom već i fiziološkom nivou ( zabeležena je tendencija pada nivoa testosterona i estrogena kao posledica savremenog načina života). (Dalje)

Teorije u menadžmentu dolaze i prolaze, no to ne znači da sve na kraju svoje popularnosti završe u kanti, one zapravo samo leže napuštene unaokolo čekajući da ih neko ponovo prepozna, upotrebi i da im novi sjaj. David K. Hurst, o tome piše u osvrtu na najnovije knjige o menadžmentu….različite teorije se pojavljuju, bivaju entuzijastično prihvaćene i ubrzo potom nestaju, da bi se opet reinkarnirale pod novim imenom.

Naravno, reciklaža ideja je korisna ukoliko se radi o pravim idejama. Ali šta kad jedna teorija u drugačijem kontekstu, u drugom biznisu ne funkcioniše ili je kontraproduktivna? Među knjigama koje Hurst komentariše su Hard Facts, Dangerous Half-Truths i Total Nonsense,  Jeffrey Pfeffer-a i Robert  I. Sutton-a  koje upozoravaju da je zapravo  veoma opasno prihvatiti jednu ideju samo zato što je u trendu. Prihvatiti ideju ne uzevši u obzir specifične okolnosti koje su doprinele uspehu u jednom biznisu može biti krupna greška. S druge strane, ideja koja je propala u nekom drugom biznisu, možda savršeno odgovara vašoj situaciji.

Zamislite,  na momenat, sledeću situaciju: Vozite se automobilom sa bliskim prijateljem, dogodi se nesreća, vaš prijatelj autom  gazi   pešaka na ulici. Znate da je ograničenje na tom putu 40 kmh kao i da je vaš prijatelj išao brzinom preko 60 kmh. Nema svedoka.  Advokat vašeg prijatelja vam kaže da možete spasiti ozbiljnih posledica svog prijatelja ako pod zakletvom posvedočite da je vozio sporije od 40 kmh. Šta ćete uraditi? Da li ste spremni da slažete kako biste zaštitili svog prijatelja? Da li vaš prijatelj ima pravo da to očekuje od vas? S druge strane, imate li obavezu da podržite zakon i zaštitite zajednicu? (Dalje)

  Nijedna lista gura  menadžmenta nije potpuna  bez današnjeg subjekta naše priče, Michael Porter-a, čoveka koga nazivaju omiljenim svetskim menadžment akademikom. Moguće je, ipak, da Michael Porter-u ne bi bilo baš drago što ga nazivamo guruom. On je ozbiljan akademik, nedavno je postao univerzitetski  profesor  na Harvardu, što je samo po sebi veliko priznanje. On je jedna od četiri osobe kojoj je ukazana takva počast u devedesetčetvorogodišnjoj  tradiciji Harvard Business School-a.

Economist magazin ga je jednom opisao ovako: Njegov rad je strogo akademski. Jednako je sposoban da napravi bestseler pun anegdota i popularnih  fraza, za široke slojeve,  kao i da održi predavanje za najstručniju akademsku javnost. On želi da utiče pre nego da bude popularan. Njegove knjige se ne štampaju u džepnom izdanju i u mekom povezu, on to ne dozvoljava. Njegova predavanju su vrlo ozbiljna kako u nastupu tako i u sadržaju. (Dalje)

  Gotovo svake nedelje grupa menadžera dolazi u posetu raštrkanom industrijskom kompleksu na periferiji Sao Paulo-a u Brazilu. Oni dolaze da uče o veoma neobičnom biznisu koji je stvorio sledeći guru u Hendijevom vodiču: Gurui menadžmenta.

On je Ricardo Semler, neobični autor  i  biznis menadžer. Semler se proslavio kao biznis menadžer koji je porušio sva  tradicionalna pravila i više nego uspeo. Mnogi su zadivljeni njegovim primerom, ali je tek njih nekoliko pokušalo da ga oponaša. Čini se da je njegov pristup postavljen naopačke, on prepušta zaposlenima da odluče šta će raditi, kada i gde će raditi, čak i koliko će za sopstveni rad biti plaćeni. Mnogi ne razumeju, ali očigledno da  njegov način funkcioniše, on o tome piše i drži predavanja širom sveta. (Dalje)