Blog: Promena ideja!

TREĆI MEHANIZAM

PROFIT PRE SVEGA

Najjači motivator u monetarnom sistemu je profit, tj. bogaćenje na tuđem radu. Svi igrači u igri moraju, ako imaju nameru da prežive, da pronađu strategiju da obezbede prihod. Oni koji rade za platu se trude da što bolje naplate svoje usluge, dok se poslodavac konstantno trudi da smanji troškove u cilju maksimiziranja profita. Ovo je dominantan mentalitet u monetarnom sistemu, a oni koji su u poziciji materjalnog blagostanja su najčešće najbezobzirniji. Mnogi zagovornici profitnog sistema će vam govoriti o svojim etičkim standardima u svom radu, istorija je pokazala da je profit bolest koji ne truje samo naš lični i društveni život već i čitavu životnu sredinu od koje zavisi sve što nam je potrebno da opstanemo kao vrsta.

 Kako bilo, pre nego što se pozabavimo negativnim posledicama profitnog mentaliteta, razmotrićemo i stavove koje mnogi stavljaju u prilog profitu- podsticajnost i preduzimljivost.

 Po toj teoriji, potreba za profitom snažno motiviše jedinke i organizacije da rade na novim idejama/proizvodima koji će imati prođu na tržištu. Drugim rečima, pretpostavlja se da ljudska potreba za opstankom nije dovoljna po sebi ( bez profitnog stimulansa) da proizvede progres i socijalno blagostanje.

 Pre svega, najveće doprinose ljuskom progresu društvo ne duguje korporacijama u trci za profitom. Nikola Tesla nije ustanovio naizmeničnu struju u želji da zgrne novac. Luj Paster, Čarls Darvin, braća Rajt, Albert Ajnštajn i Isak Njutn nisu učinili svoje izvanredne doprinose civilizaciji iz sebičnih pobuda. Opstanak je  zapravo pravi motivator.

 Interes profita je uvek ispred socijalnog interesa, i ako razmislimo o tumoru koji izazivaju konzervansi u hrani, planirano zastarevanje svega što kupujemo, kao i zdravstveni sistem koji naplaćuje 300 dolara za jedan antibiotik, dolazimo do zaključka da je profitni podsticaj zapravo štetan. Prava pobuda nije doprinos društvu na koristan način, već prosto isisavanje bogatstva  iz njega na svaki mogući način. Profit je zapravo neprirodan, veštački, neiskren motivator. U ovakvim društvenim odnosima rešavaju se isključivo oni problemi čija su rešenja profitabilna. Značaj i nužnost rešavanja nekog problema ne igraju nikakvu ulogu.

 Posledice
        

Psihološke i sociološke konsekvence koje izaziva prvenstvo profita su veoma duboko ukorenjene u čoveku. Zapravo, čitav sistem kontrole je uspostavljen da razreši probleme koji nastaju kao posledica borbe za opstanak i lični interes kroz sticanje koristi , profita i prihoda. Pretpostavljate da je u pitanju pravni sistem, pravni poredak. Kriminalno ponošanje koje nije u direktnoj vezi sa odnosima svojine ( egoizam, ljubomora, emocionalana osujećenost) imaju zanemarljivo učešće naspram kriminala koji je podstaknut sticanjem novca i imovine.  Zapravo, ako definišemo kriminal kao korupciju  a korupciju definišemo kao moralnu perverziju- nepoštenje,besčašće, dobićemo potpuno novu sliku.  Gotovo svaki čin strategije novčane koristi je korumpiran, pokvaren u svojoj suštini, ali je društveno prihvaćen i tolerisan do određene mere kao  potpuno normalan. Zapravo, stvoren je konsenzus po tom pitanju.

 Na primer, kada odete u prodavnicu i kupite kornflejks, u 9 od 10 slučajeva kupićete gotovo polupraznu kutiju kornflejksa. Advertajzing strategija , kako je kompanija naziva  je zapravo jedna prosta i uvredljiva laž. Advertajzing agencije, sa svim svojim taktikama socijalne manipulacije, su verovatno najiskvarenije institucije na planeti. Nažalost, naviknuti smo da tu iskvarenost i lošu nameru shvatimo kao promociju, akciju ili strategiju. Više o rušilačkom društvenom uticaju advertajzinga u četvrtom delu ovog poglavlja Izobličenje vrednosti.

 Sada, pozabavimo se  kriminalom koji nastaje iz koristoljublja. Ovu devijaciju u ponašanju možemo podeliti na vrste,

·         Opšti kriminal

·         Korporativni kriminal

·         Državni kriminal

 Opšti kriminal nastaje u trci za novcem, od sitne krađe preko nelegalne prodaje do prevara i razbojnišva. Nusprodukt monetarnog sistema se uzima zdravo za gotovo bez zalaženja u dublje motive. Mnogi  ovakve kriminalce smatraju socijalnim devijantima, ne uviđajući vezu između borbe za opstanak i njihovih nedela. Takođe se previđa konstantan stres i propratni efekti društvenog potiskivanja kojim su ove osobe izložene.

 Studija Merva-Fowles studija, sa univerziteta u Juti iz 1990.god, otkriva snažnu međuzavisnost nezaposlenosti i kriminala. Studija je sprovedena u 30 metropola na populaciji od 80 miliona ljudi.

 Rezultati istraživanja su sledeći, 1%  povećanja stope nezaposlenosti izaziva,

·         6.7% povećanje ubistava

·         3.4% povećanje nasilja

·         2.4% povećanje ugrožavanja imovine

U periodu od 1990-1992, to je rezultiralo sa,

·         1459 ubistava više

·         62607 slučajeva nasilja više

·         223500 slučajeva ugrožavanja imovine više

 Ako jednu imućnu, etičnu, ispravnu, uzornu osobu, lišimo njegove imovine i blagostanja i bacimo ga u siromašno predgrađe bez ičega , veoma visoka verovatnoća je da će ta osoba početi da laže, krade i vara u cilju da preživi. Nije iznenađenje da najsiromašniji krajevi u Americi, imaju najvišu stopu kriminaliteta. Osoba rođena u osujećenom okruženju, sa vrlo malo mogućnosti i sredstava, lošim obrazovanjem i slabim šansama da zarade za život, će naravno učiniti sve  u cilju opstanka. Zaljučak je da ekonomska oskudnost, a ne kriminogena genetska predispozicija, stvara ove vidove poremećaja u ponašanju.

 Korporativni kriminal, koji je gotovo uvek profitno motivisan, ima mnogo formi

·         Planirano zastarevanje

·         Manipulacija tržišta

·         Outsourcing

·         Kontrola cena

·         Monopolistički sporazumi

·         Eksploatisanje zaposlenih

·         Državni sporazumi

 Od ENRON-ove odluke da zatvori elektrane u Kaliforniji kako bi im podigao vrednost akcija do BAYER-a koji je svesno distribuirao lekove zaražene HIV-om, važno je da svi shvate da je korporativni kriminal uvek prisutan i u mnogo slučajeva podmukliji od opšteg kriminala, i najčešće posledice pogađaju široke slojeve stanovništva.

 Korporativni kriminal nastoji da obezbedi profitabilnost na isti način na koji sitan kriminalac nastoji da obezbedi svoju egzistenciju. Baš kao što ovaj drugi čini nedela da bi preživeo, tako i ovaj prvi čini nedela da bi obezbedio poziciju bogatstva i moći. A sve to je posledica straha. Pojam pohlepe, koji se manifestuje kao konstantna nesigurnost i strah od oskudice i materjalnog gubitka, služi kao snažan podsticaj  za korporativni kriminal. To je kao kockarski porok. Što više dobijaš, više želiš. Ova neuroza je dodatno pojačana razvojem društvenih klasa, i razrastanjem potreba do neslućenih granica luksuza, koje rastu zajedno sa kupovnom moći (palate, jahte, limuzine, dijamanti itd). Više o ovome u sledećem delu ovog poglavlja Izobličenje vrednosti.

Državni kriminal je najkompleksnija i najteža vrsta kriminala, jer je pravo lice države vešto upakovano rasprostranjenim vrednostima  vladajuće klase, koje se distribuiraju putem masovnih medija i tradicionalni šovinizam. Zapravo, ako se setimo fašizma i Hitlera, često se previđa da je većina nemačkog naroda podržavalo sistem vrednosti zasnovan na antisemitizmu, propagiranih kroz pamflete i preko radija. Isto se odnosi i na američku invaziju Iraka, propagandno podstaknuta besom javnog mnjenja prema islamskim teroristima , nakon napada od 11.septembra 2001.god.  Ali ostavimo po strani tradicionalne vrednosti lojalnosti i patriotizam i objektivno pogledajmo šta država kroz monetarnu ekonomiju zapravo predstavlja, i šta zapravo jeste.

 Pre svega, svi članovi vlade moraju imati plate  i svi projekti koje oni pokreću moraju imati fondove. Ovaj novac dolazi od poreza, nametnutog građanima, ili od bankarskih zajmova ili od drugih vlada. Porezi se generišu kroz trgovinu ili prihode, dok se zajmovi moraju moraju vratiti novcem u obliku još trgovine, još zajmova ili još poreza. Glavna uloga države je da donese zakone kojima će upravljati društvom.  Zaštita interesa široke društvene zajednice bi, po definiciji, trebao biti prioritet  države. Nažalost, istorija nas uči da to  po pravilu nije, ili je tek sporadično, tako. Država je pre kompanija roditelj svim ostalim kompanijama u okviru jedne ekonomije. Ovo, naravno, čini da je osećaj vrednosti jedne nacije, određen stanjem u ekonomiji. Uticajni krugovi države i ekonomije su ispreplitani. Uticajni krugovi , pojedinac ili grupa uvek mogu da nešto izgube ili dobiju državnom odlukom ali i političari mogu dobiti novčane priloge od kompanija prema kojima su  blagonakloni  dok su na vlasti, koje će ovi drugi vrlo brzo povratiti kroz prednosti koje stiču kroz uticaj na vlast. Milijarde dolara se godišnje  potroše na donacije i lobing u Americi, a sve u cilju da se tim novcem pogura stvar u interesu onih koji doniraju. Primeri ovakvog šurovanja države i kompanija su bezbrojni, počev od propuštanja lekova u opticaj bez potrebnih sertifikata, preko stopiranja donošenja ekoloških zakona od strane naftnog lobija u Kaliforniji, pa sve do najvećeg državnog kriminala koji se ogleda u manipulaciji ratom od kog profitiraju korporacije i finansijske institucije.

 Rečima generala Smedely D. Butlera (dva puta odlikovanog Ordenom Časti)

 " Rat je larma i gungula . Uvek je bio. Verovatno najstariji oblik larme, lakoprofitabilan , i sigurno najopakiji. Jedini međunarodni oblik gungule. U njemu se dobici broje u dolarima, a gubici u životima. Verujem da je gungula prava reč, kao nešto što nije ono što velika većina veruje da jeste. Samo mala grupa ljudi zna o čemu se tu radi. Rat se vodi zbog koristi nekolicine, na račun svih ostalih. Njih nekoliko, od rata, prave ogromna bogatstva...

Tokom Prvog svetskog rata je puno njih profitiralo od sukoba. Najmanje 21.000 novih  milionera i milijardera se pojavilo  tokom rata.  65. Kongres , u svom izveštaju o korporativnom profitu  i državnim prihodima, navodi profite 122 klaničara, 153 proizvođača pamuka, 299 tekstilnih kompanija, 49 čeličane, 340 rudnika uglja tokom rata. Profiti ispod 25% su pravi izuzetak. Rudarske kompanije su zarađivale od 100-7.856%. Kompanije za pakovanje u Čikagu su udvostručile  i utrostručile svoju zaradu. Naravno tu su i bankari koji su i finansirali rat. Ako je neko zgrnuo novac, to su bili upravo bankari. Obzirom da su bili u obliku partnerstva, a ne akcionarskog društva, nisu morali da podnose izveštaje svojim akcionarima. Profiti su bili nepristojni i zato su ih i tajili  kao nepristojnu tajnu. Kako su bankari zaradili milione i milijarde, ja ne znam, jer te prljave tajne nikad ne dospeju u javnost- čak ni pred istražnim odborom Senata..."

 Drugi svetski rat, Korejski rat, Vijetnamski rat , i danas,  rat u Iraku i Afganistanu, su isti. Ubrzavanje industrijske proizvodnje, vojni ugovori, ugovori o obnovi, prisvajanje ( krađa) energije i drugih resursa,  zelenašenje Svetske banke i zajmovi za preporod devastirane ekonomije, trgovina narkoticima od strane CIA, to su samo neke od profitnih šema.

 Tri najjača motiva za rat su,

1.      Profit industrije, maksimiziranje profita elite

2.      Pribavljanje resursa,(krađa)

3.      Geopolitičko pozicioniranje koje će da olakša dalju  krađu resursa i sticanje profita.

 Ovo je najteža bolest izazvana pohlepom za bogatstvom i moći. Država , sa svojim timom hladnokrvnih ubica ispranog mozga na raspolaganju, je umešana u ovaj ekstremni vid kriminala, i sve dok se svi resursi na zemlji eksploatišu u korist nekolicine, rat se neće završiti.

 Pređašnja klasifikacija korupcije je prosta generalizacija. Nebrojeno obrazaca  ljudskog ponašanja u svakodnevnom životu je zatrovano lukrativnim namerama. Nepoštenje, počev od veštine pregovaranja, koja je zapravo nadmetanje u ostvarivanju ličnog interesa, sa svojstvenom ravnodušnošću spram onog drugog. Disharmonija u odnosima poslodavca i zaposlenog, gde prvi nastoji da maksimizuje rad i smanji dnevnicu, a drugi  da maksimizuje radno vreme kako bi povećao prihode.

 Konačno, prioritet  profita kreira dualni mentalitet "mi protiv njih", kupac-prodavac, radnik-poslodavac, korisnik -vlasnik, neko i nešto-niko i ništa. U ovakvoj postavci, svaka strana je primorana da omogući uslove koji su najkorisniji za nju. Mi smo u stalnom ratu jedni protiv drugih u cilju opstanka. Ova bitka ne  ostavlja previše vremena za održiv ljudski razvoj, a bolestan, zagađen i poremećen svet oko nas je njen jedini rezultat.