Blog: Promena ideja!

Biokolonizacija-Transgenetske biljke i životinje

Prethodno objavljeni članci:

Uvod
Monopol nad životom
Kraj prirode

Svinja br.6707 je trebalo da bude superioran proizvod, u pogledu tova, veličine, i kvaliteta mesa. Verovalo se da će ona inicirati tehnološki skok u stočarstvu kao jedna od prvih visokotehnoloških životinja koja može da omogući revoluciju u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Istraživači američkog ministarstva za agrokulturu su usadili ljudski gen koji reguliše rast u embrion svinje. Osnovna ideja je bila da se umetanjem ljudskog gena rasta stvori nova vrsta svinje koja će rasti više i brže od bilo koje već postojeće.

Na iznenađenje bioinženjera, ljudski gen je izazvao promene u metabolizmu svinje na nepredviđen i nesrećan način. Transgenetska svinja pod brojem 6707 je tragikomična kreacija, neobična razroka nakaza, prekomerno maljava, sa hroničnom kostoboljom, koja jedva da se uopšte uspravila na svojim nogama. Mizerni rezultat napora nauke uz odsustvo etike.

Uprkos takvom neuspehu, istraživači širom sveta i dalje eksperimentišu stvarajući hiljade transgenetskih nakaza poput svinje br.6707. Usadili su već dvadesetak različitih ljudskih gena u ribe, glodare i sisare. Vremenom je nastao čitav transgenetski stočni fond na oglednim dobrima u Americi. Šaran, som i pastrmka su modifikovani sa brojnim genima kako ljudskim tako i genima glodara, domaćih životinja u cilju podsticanja rasta i reprodukcije. Istraživači su primenili tehniku ćelijskog sjedinjavanja na ovcama i kozama i stvorili zapanjujuće kreature sa glavom nalik kozi a telom nalik ovci. Kokoškama je uklonjen genetska osobina kvocanja, kako bi se podigla produktivnost u nošenju jaja.

Genetski inženjeri u Americi i Kanadi su osvojili tehniku kloniranja sisara. Uprkos nuspojavama, biotehnolozi se ne ustručavaju u potrazi za "savršenom" svinjom, ovcom ili kravom na koju će steći patentno pravo.

Pored životinja koje se koriste u ljudskoj ishrani, korporacije takođe takođe patentiraju i testiraju brojne biljke koje se koriste u ishrani sa jedinstvenim genetskim kombinacijama. Dinje sa različitim bakterijskim i virusnim modifikacijama, krompir sa genima kokoške, paradajz sa genima list ribe i biljke duvana, kukuruz sa genima svica a pirinač sa graškom. Najvećim delom ove biljke su genetski izmenjene da bi povećale prinos i produžile upotrebljivost ili olakšale transport i skladištenje. Doslovno ni jedna od ovih genetskih promena nije izvršena u cilju poboljšanja hranljivosti.

Jednako kao i kod genetski modifikovanih životinja, puno je razloga za zabrinutost zbog genetski modifikovanih biljaka. Pretnja biološkog zagađenja zahteva neodložnu reakciju. Kada stotine ( uskoro hiljde) novih, genetski modifikovanih biljaka izađu iz laboratorije u prirodno okruženje lako može doći do ekološkog pustošenja. Naučnici porede rizik puštanja genetski modifikovanih biljaka u prirodno okruženje sa ubacivanjem egzotičnih vrsta na tle Severne Amerike. Iako su se neke vrste prilagodile ekosistemu, nekoliko njih je napravilo nepopravljivu štetu ekosistemu. U jednoj studiji stotinu stručnjaka i naučnika koji se bave problemima životne sredine su upozorile da nesavesna i nesmotrena upotreba genetskog inženjeringa može naneti nesagledivu štetu ekologiji čitave planete.

Takođe tu su i potencijalni rizici po ljudsko zdravlje. U maju 1992 FDA ( US Food and Drug administration) je odobrila upotrebu hormona rasta bikova na kravama muzarama kako bi krave davale više mleka. Injekcija hormona rasta, koju proizvodi Monsanto, nije samo narušila zdravlje krave već je promenila sastav mleka dodajući mu značajne količine hormona i antibiotika. Opasno mleko nije označeno i pored SAD prodaje se u mnogim zemljama sveta,Rusiji,Meksiku,Indiji itd. Postoje sumnje da je i upotreba genetski modifikovanog paradajza koji je pušten u prodaju(proizvođač Calgene) opasna jer sadrži izvesni gen otporan na antibiotike koji može preneti otpornost na uobičajene antibiotike koji se koriste u lečenju dece.

Trka u kreiranju, patentiranju i upotrebi genetski modifikovanih biljaka i životinja takođe može imati razoran efekat na male farme širom sveta. Samo velike monokulturne farme će moći da se izbore sa povećanim troškovima uzgajanja genetski modifikovanih organizama i fluktuacijom cena koje stvara povećan prinos i zasićenje tržišta. Štaviše, nove tehnologije kloniranja biljnog tkiva mogu u potpunosti da iskorene gajenje pojedinih biljnih kultura. Jedan ekonomista je primetio :

Biotehnologija će po svemu sudeći, postati dominantna u narednim decenijama, i njen uticaj će rasti ne samo u poljoprivrednom sektoru. Zemljoradnja kao zanimanje će prestati da postoji.

Tokom narednih godina polemika oko genetski modifikovanih biljaka i životinja će se zaoštriti kada se velike količine genetski modifikovane hrane nađu na tržištu. Nepredvidivi rizici po ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu će ostati predmet sporenja, a društvo će se ubrzano i duboko polarizovati nad pitanjem celishodnosti transgenetskog ukrštanja i patentiranja života.

Nastaviće se...

( autor Andrew Kimbrell - autor više članaka i knjiga o životnoj sredini, tehnologiji i društvu, direktor Centra za bezbednost hrane)

13/04,2010 U kategoriji: Svest o stvarnosti

Komentari (0)

Izgubljeno blago Serra Pelade

Serra Pelada je zlatni majdan sakriven duboko u amazonskim šumama Brazila. Otkriven je slučajno 1979.godine kada je lokalno dete na obali reke pronašlo grumen zlata od 6gr. Farmer Genesio da Silva se ponadao da na njegovom imanju može biti još zlata i unajmio geologa da istraži teren. Vest se brzo proširila, da Silva je zaista sedeo na najvećim zalihama zlata na svetu. Ono što je usledilo je haotična i intenzivna eksploatacija. Za kratko vreme se na desetine hiljda ljudi,vođenih zlatnom groznicom sjatilo na Serra Peladu.

Prvi rezultati su bili senzacionalni, ubrzo su nađeni grumenovi zlata rekordne težine i do 6,8 kg ( vrednosti današnjih 285.000 dolara). Ni nepristupačnost terena nije odložila niti osujetila najezdu tragača koji su osnovali divlje kolonije oko majdana. Prema brazilskim zakonima rudno bogatstvo ne može biti privatizovano, a svako ima pravo na traganje i eksploataciju, vlasnici zemlje imaju pravo tek na skromnu rentu za mineralno nalazište na svojim imanjima. Ubrzo su nastali brojni sporovi između vlasnika zemlje i kopača, pojavile su se lokalne bande koje su otimale kopačima zlato, lokalno stanovništvo je drastično podiglo cene vode,hrane i osnovnih potreba što je izazivalo revolt kopača . Procvetala je prostitucija, broj ubistava je postigao neverovatnu stopu 60 do 80 ubistava mesečno. Inače pasivan i miroljubiv kraj se gotovo preko noći pretvorio u divlji zapad.

Država koja je do tog trenutka bila zainteresovana samo za otkup zlata (po cenama 30% nižim u odnosu na tržišnu) se umešala kako bi sprečila anarhiju i zavela red. Serra Pelada je dospela pod vojnu upravu, uređena je minimalna renta kopačima, vlasnicima zemljišta, zabranjeno točenje alkohola i prostitucija, obezbeđena hrana i voda kopačima. U skladu sa nacionalnim motom Ordem e Progresso nastavljena je eksploatacija nalazišta. Jedini resurs i oruđe su bili kopači, koji su kopali i na leđima iznosili džakove zlata zajedno sa jalovinom iz otvorene jame koja iz dana u dan postajala sve dublja. Uprkos najprimitivnijem postupku eksploatacije, za svega sedam godina je u potpunosti iscrpljeno rudno nalazište i rudnik je 1986. godine konačno napušten. U procesu prečišćavanja zlata korišćena je živa u tako velikim količinama da se čitav region smatra teško zagađenim područjem. Visoko prisustve žive u ekosistemu je izazvalo pomor ribe i učestalo oboljevanje lokalnog stanovništva, a napušteni majdan se ispunio vodom i pretvorio u malo zagađeno jezero.

Zlatna groznica je odavno prošla, kopači su ostali praznih šaka,još uvek su u sporu sa državom za basnoslovne iznose novca koje im dražava duguje , a lokalno stanovništvo sa zagađenom životnom sredinom i sumornom ekonomskom perspektivom. Zlato je negde daleko, na sigurnom. Neko će reći da je u pitanju prokletstvo, neko će u ovoj priči uočiti paradoks, ali oni koji su otkrili neslućeno bogatstvo su na kraju postali skupa još siromašniji. Ako malo pažljivije razmotrimo ovaj razvoj događaja sa vremenske i prostorne distance postaje jasno da je u pitanju fundamentalna greška u poimanju vrednosti, i brkanju pojmova prihoda i kapitala. Tržišna ekonomija prirodne resurse koristi kao trenutni izvor prihoda umesto kao kapital u zalog budućim pokoljenjima i kao rezultat ovoga čitavu planetu trese resursna groznica identična onoj na Serra Peladi. Pravo bogatstvo nestaje i pretvara se u pustinju, zapanjujućom stopom , a svi su i dalje zauzeti kopanjem. Neki novi alhemičari će, verovatno, sanjati obrnuti proces kojim će svo to zlato ponovo pretvarati u hranljivo i obradivo blato.

Setih se, za kraj, one zgodne metafore dr Zorana Đinđića , on je govorio "možete uzeti akvarijum i od njega napraviti riblju čorbu, ali od riblje čorbe nikada nećete uspeti da ponovo napravite akvarijum, skuvali ste ribe...Gotovo je!"

Nadrealne dokumentarne slike sa lica mesta dugujemo filmu Powaqqatsi r. Geodfrey Reggio-a, a odličnu muziku Philip Glass-u. Film je deo kultne Qatsi trilogije (Koyaanisqatsi, Powaqqatsi,Naqoyqatsi)

28/03,2010 U kategoriji: Svest o stvarnosti

Komentari (1)

Sat za našu planetu ili razum u mraku

Danas je globalno obeležen Sat za našu planetu, i neznalice su imale priliku da pokažu prigodno saosećanje za ekološke nevolje u kojima se planeta našla. Plemenito, simpatično, dirljivo i besmisleno.Budimo realni, planeta nije u nevolji , ona će postojati i kada nas jednom ne bude. Radi se o nama, i ako neko zaslužuje iskreno saosećanje i saučešće , onda smo to mi sami. Mi smo u nevolji, zajedno sa onima koji u mraku pronalaze zgodnu simboliku. Ono što ste se spremili da ovim povodom poručite planeti, poručite sebi. Manite se sentimentalnosti, upalite sva svetla razuma, ako ikako možete, pretvorite se u svetionik.

27/03,2010 U kategoriji: Retki trenuci

Komentari (5)

Biokolonizacija- Kraj prirode

Biokolonizacija-Uvod
Monopol nad životom

12. aprila 1988.god. Patentni Zavod u Americi ( US Patent and Trademark Office, skr PTO) je prvi put priznao patent na životinju (profesorima Philip Leder-u i Timothy A. Stewart-u) za njihovu kreaciju transgenetskog miša koji je sadržao gene drugih vrsta, uključujući kokošku i čoveka. Ovi geni su implementirani u cilju stvaranja predispozicija za nastanak tumora, kako bi se dobili laboratorijski zamorčići na kojima bi se testirala virulentnost različitih karcinogena. Dok su mediji zamorče krstili Harvardskim mišem, adekvatnije bi bilo da su ga nazvali DuPont mišem, obzirom da je ova kompanija finansirala istraživanje na Harvardu, i sada drži licencu za proizvodnju i upotrebu.

DuPont je ovim dobio mnogo više od genetski modifikovanog miša. Patent dodeljen DuPont-u je neobično inkluzivan i pokrivao je sve životinje i sve vrste, bilo da se radi o miševima, pacovima, mačkama ili šimpanzama ukoliko su genetski dizajnirani sa genima izazivačima raka.

Osam drugih modifikovanih životinjskih vrsta uključujući miša, zeca i crviće (nematode) su takođe patentirane. Trenutno, 200 genetski izmenjenih životinjskih vrsta uključujući ribe, krave, ovce i svinje su u procesu dobijanja patenta u korist brojnih istraživača i korporacija. Odluka Patentnog zavoda da dodeli patente na genetski modifikovane životinje je direktna posledica odluke Vrhovnog suda u slučaju Chakrabarty.

1985. pet godina nakon istorijske presude, Patentni zavod je odlučio da omogući patentiranje i genetski modifikovanih biljaka, semena i biljnog tkiva. Samim tim čitavo biljno carstvo je otvoreno za prisvajanje putem patenta. Nakon toga 7. aprila 1987.ista institucija odlučuje da dozvoli patentiranje "višećelijskih organizama, uključujući i životinje". I konačno na osnovu jedne odluke da se dozvoli patent na mikrobu je korak po korak omogućeno patentiranje čitavog biljnog i životinjskog sveta. U pravnom pogledu životinje i biljke sada imaju isti tretman kao i automobili i teniske loptice.

Nije izvesno da li je PTO bio spreman na polemiku koju je pokrenuo dopuštajući patentiranje životinja. Nova politika je žestoko napadnuta u uvodnicima uticajnih magazina. Bioetičar Robert Nelson je okarakterisao kao "zapanjujuću odluku"..i zapitao se.."ako jednom otpočne patentiranje života, da li se uopšte može zaustaviti?"

U cilju stavljanja hladnih obloga javnosti doneta je stroga zabrana patentiranja ljudskih bića, na osnovu 13-og amandmana Ustava SAD (koji brani vlasništvo nad ljudskim bićem tj. ropstvo). Nažalost, i tu su se pojavile rupe u zakonu, embrioni i fetusi nisu zaštićeni kao ljudska bića pa ih je moguće patentirati, a samim tim i pojedini organi, tkiva, ćelije i geni koje su tek "delovi" ljudskih bića.

Prva ljudska materija na koju je stavljen patent su ćelijske kulture, uzgajane u laboratoriji u cilju testiranja hemijskih i farmakoloških efekata na ljudske ćelije. To je bio samo početak, u oktobru 1991.god. dodeljen je patent na matične ćelije, kompaniji Systemix Inc,Palo Alto,Kalifornija. Matične ili stem ćelije su osnovne gradivne ćelije svih ostalih tipova ćelija koje se javljaju u krvi. Ono što je specifično u ovom slučaju jeste da je dodeljen patent na ćeliju u prirodnom stanju koja nije izmenjena niti modifikovana na bilo koji način. Naravno, svako ko želi da koristi stem ćelije u svojim istraživanjima mora da zatraži licencu od Systemix-a koji sada drži monopol.

Patentni zavod je takođe dozvolio patentiranje brojnih ljudskih gena, a hiljade gena čeka dodelu patenta, uključujući i gen za koji se sumnja da je odgovoran za tumor dojke. Dodela patenata na ljudski gen vladinim agencijama i kompanijama stvara jedinstven i uznemirujući scenario. Kompletan ljudski genom, desetine hiljada gena koji su naše najosetljivije zajedničko nasleđe, će biti u vlasništvu šačice privatnih kompanija. Ono sa čim se mi suočavamo je privatizacija, preuzimanje naše genetske baštine.

Mnogi su zabrinuti da će patentiranje gena i ćelija na kraju dovesti do patentiranja čitavog ljudskog bića. Derek Wood, upravnik biotehnološkog ureda u Londonu komentariše:

"Jasno je da će ova oblast izazvati užasne probleme u budućnosti, jer je teško povući liniju između genetskog materjala i samog ljudskog bića."

Baylor College of Medicine i Grenada Biosciences u Teksasu su pažljivo popunili svoj patentni zahtev koji uključuje sve ženke sisara, pa i žene, nadajući se da će jednog dana, neko, negde odlučiti da dozvoli stavljanje patenta na ljudska bića.

Sve ćelije, geni, životinje i biljke su sada podložne patentiranju i modifikaciji, a parada nakaza koje su se pribojavali protivnici u Chakrabarty presudi, vrtoglavom brzinom postaju nova realnost.

( autor Andrew Kimbrell - autor više članaka i knjiga o životnoj sredini, tehnologiji i društvu, direktor Centra za bezbednost hrane)

Nastaviće se...

26/03,2010 U kategoriji: Svest o stvarnosti

Komentari (0)

Feedzine vol.3

Adbusters-Blackspot blog The Great Escape

O razvojnom putu Google-a od ultimativnog hiperteksutalnog pretraživača do hiperoglašivača.

Boston.com/bigpicture - nyc_and_las_vegas_from_above

Raskoš i lepota svetlosnog zagađenja u 20 fotografija.

Orion Magazine- The Curse of Bigness

Prokletstvo veličine- Esej o velikim automobilima, kućama, gradovima,sisama,penisima, planovima i očekivanjim , velikom novcu i dugovima, velikim vojskama, korporacijama i još koječemu što teži da raste u nedogled ( o tumorima takođe) ...