Osetljivost na razlike
Zar postoji samo jedno ili-ili? Jesmo li samo čovek ili žena, dete ili odraslo biće? Nemci ili Amerikanci, hrišćanske ili jevrejske vere? Ima li smisla govoriti, jer razgovor doduše pomaže tome da se onaj drugi razume, ali ne i tome da se podnese, a presudno je podnositi se, a ne razumeti? A što se podnošenja tiče -zar, u krajnjoj liniji, čovek nije spreman da podnese samo one slične sebi? Naravno da se s razlikama izlazi na kraj, a verovatno ih je nemoguće i izbeći. Ali nije li nužno da one ostanu u izvesnim okvirima? Mogu li stvari da idu dobrim putem kada se različitošću bazično dovodimo u pitanje?
Tek što je postavio ta pitanja, uplašio ih se. Čovek podnosi samo sebi slične-zar to nije rasizam ili šovinizam ili verski fanatizam? Deca i odrasli, Nemci i Amerikanci, hrišćani i Jevreji-zašto se ne bi podnosili? Podnose se svuda na svetu, ili bar svuda gde je svet onakav kakav bi trebalo da bude. Ali potom se upitao da li se možda ponose samo zato što su jedni ili drugi odustali od onog što su. Zato što deca odrastaju , a Nemci postaju kao Amerikanci ili Jevreji kao hrišćani. Da li rasizam ili verski fanatizam počinje tek tamo gde nema spremnosti za taj zadatak? Tamo gde ni sam nisam spreman da za Saru budem Amerikanac ili Jevrejin?
Odlomak, Bekstva od ljubavi Bernharda Šlinka
PS Moja draga i ja smo iste vere i nacije, al' varničimo zbog geografije, ja sam naime, s' brda a ona, zaboga... iz ravnice.
Ha,ha, i moja draga i ja patimo od identičnih razlika :).
Prošle godine sam bio na nekom studentskom seminaru u Nemačkoj, bilo je nas 50 iz 28 različitih zemalja. E, to je bilo divno iskustvo. Posle dve nedelje provedene u tako multikulturalnoj sredini, imao sam utisak da smo potpuno isti. Da ti ne pričam što je bilo vrlo zanimljivih uparivanja kada su nas delili u grupe - Španac i devojka iz Katalonije, Srbin i Albanac, Rus i Gruzijac, kao da su to radili namerno, pošto je tema seminara bila zaštita ljudskih prava.
Nezgodno je to sa razlikama. Taman saniraš i popraviš one krupnije pukotine na jednoj strani ( pr. rasizam anitsemitizam, šovinizam) one se pojave na drugoj kao (ksenofobija, homofobija, mizoginija ...) ili se pretvore u nešto naizgled trivijalno i latentno ( srbi, srbijanci,srbi-prekodrinci, srbi-kosovari, srbi-crnogorci). Nema kraja razlikama, uporne su i opasne, umeju da se uvuku čak i u krevet ;)