Blog: Promena ideja!

               Jedna od tri ovogodišnje prestonice kulture, pored Istanbula i Pečuja je i Rurska oblast na zapadu Nemačke. Po prvi put organizacija ove prestižne manifestacije je dodeljena regionu , umesto jednom gradu,i za to postoji više razloga. Rurski basen je treća po veličini konurbacija u Evropi, odmah iza Londona i Pariza, rasprostire se na 4000 kvadratnih kilometara sa 53 urbana središta i gustom populacijom od 5,3 miliona ljudi.

          Veliki basen koji nakon decenijske eksploatacije rudnog bogatstva liči na površinu Meseca, je nadaleko poznat po dimnjacima, visokim pećima i gigantskim čeličanama Thyssen i Krupp, a daleko manje po svojim kulturnim sadržajima i ponudi. Zalihe ruda su u drugoj polovini XX veka istrošene a industrija u opadanju, i Rurska oblast sada ima potrebu da promeni sopstveni identitet kako bi i u budućnosti ponovo postala pristojno mesto za život. Pod sloganom "kultura kroz promene, promene kroz kulturu" otvorena je manifestacija Ruhr 2010 tokom koje će se odigrati oko 2500 različitih kulturnih događaja i 300 kulturnih projekata, koja ima za cilj da postane zamajac promene za čitav region i nakon 2010 godine. Centralna manifestacija otvaranja je održana na jednom od najvećih ugljenokopa na svetu Colferajn u Esenu koji je stavljen pod zaštitu Unesco-a kao deo svetske kulturne baštine. Industrijski kompleks za pranje uglja je pretvoren u novi muzej Rurske oblasti.  Tokom godine svake nedelje će se manifestacija seliti u jedan od 53 grada koji pripadaju basenu uspostavljajući nove veze među njima. Ambiciozan cilj organizatora je da se čitava oblast regeneriše i integriše u jedinstvenu  evropsku metropolu. 

           Mašinerija koja je tokom XX veka omogućila megalomanske poduhvate nacističke Nemačke a kasnije i stvaranje ideje o Evropskoj uniji kroz zajednicu uglja i čelika, je čini se definitivno zarđala i došlo je vreme za neke nove ideje. Devastirana prirodna sredina, zagađene reke i vazduh više nisu u modi i ogromni projekti ozelenjavanja i saniranja životne sredine su u toku. Jedan od najboljih primera je oživljavanje reke  Emscher koja je godinama služila kao kolektor otpadnih voda najjače industrije u Evropi.

                Bez obzira uspe li Rurska oblast da pronađe novi identitet u postindustrijskom dobu i ponovo postane pristojno mesto za život, sam pokušaj govori dovoljno o nužnosti promene. Rurski džin, sinonim za tešku industriju i eksploatatorski pristup prirodnim resursima je  na kolenima, ali uz malo sreće kraj kulture uglja i čelika  može postati uspešan začetak neke drugačije kulture u  budućnosti. 

                   Kraj 2009-te je ujedno i kraj prve decenije XXI veka, veka koji je i dalje sinonim budućnosti iako smo evo već dobrih 10 godina u toj budućnosti. Dobrih , naravno uslovno rečeno, jer ako napravimo osvrt na glavne događaje poslednjih deset godina malo toga je zaista dobro, i budućnost o kojoj smo sanjali u XXI veku kao da nije bila spremna  da se pojavi. Ipak, cilj ovog posta je da nas uvede u praznično raspoloženje a ne da nam otkrije surovu stvarnost.  Zato sam izabrao  da napravim osvrt na najpozitivniji i po meni najznačajniji događaj/proces koji se nesmanjenom brzinom dešavao tokom čitave decenije, a to je, pogađate, internet. Internet koji smo upoznali devedesetih je tokom poslednje decenije evoluirao u web 2.0, koji nas je od konzumenata internet sadržaja pretvorio u izvore i kreatore tog sadržaja . Web je postao ljudskije okruženje.  Došlo je vreme za worholovskih 15 minuta slave, na blogu, you tube-u, myspace-u, vikipediji, svako je dobio mogućnost da lako  komunicira sa udaljenim ili zaboravljenim prijateljima uz pomoć Skype-a ili na Facebook-u . Mnoge prekinute veze su se obnovile, a još više novih je uspostavljeno, nekad sićušni peer-ovi na svetstkoj mreži su sve uočljiviji i uticajniji. 

                  Već smo se na sve to i navikli i zaboravili kako je to izgledalo nedavno. Zato preporučujem da posetite  web arhiv koji nas poput vremenske mašine vodi do samog osvita interneta kroz  arhivirane web lokacije po izboru. Tu  možete videti  kako je izgledao npr.  home page Google 1999-te ili BBC home page 1996. Wikipediju  u vreme dok je imala tek par hiljada  članaka ili MySpace kada je imao skromnih 2000 poseta ili surfovati webom kakav je nekada  bio kroz 10 milijardi arhiviranih web stranica od 1996-2008 godine.

                   Kažu da je sledeći korak na internetu real time, Google je već krenuo sa eksperimentalnom platformom za real time komunikaciju i kolaboraciju Google Wave (preview). Ne želim da Vam prenosim utiske kako to izgleda ako to niste još uvek isprobali obavezno probajte. I ovaj blog će u novu godinu ući sa nekim sitnim novinama, prva novina će biti redovan dodatak  e-mail "pretplatnicima" u vidu fragmenata, utisaka, linkova i ostalih zanimljivosti koje  želim da podelim , a koje opet  nisu za blog post. Uz malo sreće, družićemo se i na potpuno novoj blog platformi.

Prvi newsletter dodatak  je pozivnica na Google Wave.

  U Novoj godini umesto ideje o promeni, želim Vam promenu ideja!

                  Najnovije ostvarenje američkog dokumentariste Chris Smith-a,( poznatog po filmovima American Movie, Yes Men..) film nedvosmislenog naslova Collapse, u prvi mah ostavlja utisak još-jednog-u-nizu  filma namenjenog određenoj publici, sklonoj paranoji, senzaciji, katastrofama i teoriji zavere . Nije prvi put da se neko objavi sa svojom mračnom vizijom budućnosti, manje više uvek neko govori o kraju sveta, apokalipsi, sudnjem danu, sumraku civilizacije koja se po pravilu ne dešava ( aktuelan checkpoint 2012).

                 Ipak, ako pažljivo uđemo u kontekst ovog  filmskog portreta Michael Ruppert -a, kao intrigantnog medijuma  koji nam se obraća iz polumraka svog doma koji odaje utisak podruma, možda čak bunkera, sa jasnom porukom o izvesnom krahu civilizacije kakvu poznajemo, shvatamo da ovo ostvarenje nije jedno od mnogih. Ono što ga jasno izdvaja jeste logika, argumentacija i analitički pristup savremenim problemima i perspektivama. Kada priča već jednom krene Michael Ruppert prosto  dominira razumevanjem najkompleksnijih problema današnjice  poput energetskih, ekonomsko-finansijskih i populacionih. Narator se jasno ograđuje od teorija zavere uz opasku da se on  bavi jedino zaverom činjenica. 

                Sigurno je da će film izazvati protivrečne reakcije, sve  u zavisnosti sa kog aspekta pristupamo stvarnosti , tj. u kojoj fazi smo aktuelne agonije a po Michael-u to su sledeća stanja: poricanje-bes-izbegavanje-depresija-prihvatanje.  Samo bez panike, propast je nešto što se dešava po pravilu svim velikim civilizacijama.