Kraj kulture uglja i čelika RUHR 2010
Jedna od tri ovogodišnje prestonice kulture, pored Istanbula i Pečuja je i Rurska oblast na zapadu Nemačke. Po prvi put organizacija ove prestižne manifestacije je dodeljena regionu , umesto jednom gradu,i za to postoji više razloga. Rurski basen je treća po veličini konurbacija u Evropi, odmah iza Londona i Pariza, rasprostire se na 4000 kvadratnih kilometara sa 53 urbana središta i gustom populacijom od 5,3 miliona ljudi.
Veliki basen koji nakon decenijske eksploatacije rudnog bogatstva liči na površinu Meseca, je nadaleko poznat po dimnjacima, visokim pećima i gigantskim čeličanama Thyssen i Krupp, a daleko manje po svojim kulturnim sadržajima i ponudi. Zalihe ruda su u drugoj polovini XX veka istrošene a industrija u opadanju, i Rurska oblast sada ima potrebu da promeni sopstveni identitet kako bi i u budućnosti ponovo postala pristojno mesto za život. Pod sloganom "kultura kroz promene, promene kroz kulturu" otvorena je manifestacija Ruhr 2010 tokom koje će se odigrati oko 2500 različitih kulturnih događaja i 300 kulturnih projekata, koja ima za cilj da postane zamajac promene za čitav region i nakon 2010 godine. Centralna manifestacija otvaranja je održana na jednom od najvećih ugljenokopa na svetu Colferajn u Esenu koji je stavljen pod zaštitu Unesco-a kao deo svetske kulturne baštine. Industrijski kompleks za pranje uglja je pretvoren u novi muzej Rurske oblasti. Tokom godine svake nedelje će se manifestacija seliti u jedan od 53 grada koji pripadaju basenu uspostavljajući nove veze među njima. Ambiciozan cilj organizatora je da se čitava oblast regeneriše i integriše u jedinstvenu evropsku metropolu.
Mašinerija koja je tokom XX veka omogućila megalomanske poduhvate nacističke Nemačke a kasnije i stvaranje ideje o Evropskoj uniji kroz zajednicu uglja i čelika, je čini se definitivno zarđala i došlo je vreme za neke nove ideje. Devastirana prirodna sredina, zagađene reke i vazduh više nisu u modi i ogromni projekti ozelenjavanja i saniranja životne sredine su u toku. Jedan od najboljih primera je oživljavanje reke Emscher koja je godinama služila kao kolektor otpadnih voda najjače industrije u Evropi.
Bez obzira uspe li Rurska oblast da pronađe novi identitet u postindustrijskom dobu i ponovo postane pristojno mesto za život, sam pokušaj govori dovoljno o nužnosti promene. Rurski džin, sinonim za tešku industriju i eksploatatorski pristup prirodnim resursima je na kolenima, ali uz malo sreće kraj kulture uglja i čelika može postati uspešan začetak neke drugačije kulture u budućnosti.
Impresionira ne kako su ljudi ukapirali da sistem koji funkcioniše nekoliko stotina godina mora biti promjenjen, nego ta spremnost i odlučnost da se ta promjena što prije i što efikasnije učini. U tom smislu nema boljeg načina od promjene percepcije, a šta je to nego promjena kulture i elementarnih obrazaca ponašanja.
Biće vrlo zanimljivo posmatrati šta će se i kako dalje odvijati ;)
Dve stvari podjenako rezultiraju u budućnosti , jedno su nužnosti koje nam se nameću, drugo su ideje kojih se držimo. Ipak je iskopan taj poslednji kubik uglja da bi se shvatilo da je uzaludno dalje kopati. Kako će sve to izgledati kada se slična stvar desi sa naftom ostaje da vidimo. U svakom slučaju opasno je ignorisati činjenice.
Po Arturu Klarku jedna stvar je bar izvesna u pogledu budućnosti,a to je da će biti sasvim drugačija.
hvala na komentaru ;)
"Po Arturu Klarku jedna stvar je bar izvesna u pogledu budućnosti,a to je da će biti sasvim drugačija"
Ako je tako, onda se avanturisti definitivno imaju čemu radovati ;)
nema na čemu, srdačan pozdrav