Zavera činjenica
Najnovije ostvarenje američkog dokumentariste Chris Smith-a,( poznatog po filmovima American Movie, Yes Men..) film nedvosmislenog naslova Collapse, u prvi mah ostavlja utisak još-jednog-u-nizu filma namenjenog određenoj publici, sklonoj paranoji, senzaciji, katastrofama i teoriji zavere . Nije prvi put da se neko objavi sa svojom mračnom vizijom budućnosti, manje više uvek neko govori o kraju sveta, apokalipsi, sudnjem danu, sumraku civilizacije koja se po pravilu ne dešava ( aktuelan checkpoint 2012).
Ipak, ako pažljivo uđemo u kontekst ovog filmskog portreta Michael Ruppert -a, kao intrigantnog medijuma koji nam se obraća iz polumraka svog doma koji odaje utisak podruma, možda čak bunkera, sa jasnom porukom o izvesnom krahu civilizacije kakvu poznajemo, shvatamo da ovo ostvarenje nije jedno od mnogih. Ono što ga jasno izdvaja jeste logika, argumentacija i analitički pristup savremenim problemima i perspektivama. Kada priča već jednom krene Michael Ruppert prosto dominira razumevanjem najkompleksnijih problema današnjice poput energetskih, ekonomsko-finansijskih i populacionih. Narator se jasno ograđuje od teorija zavere uz opasku da se on bavi jedino zaverom činjenica.
Sigurno je da će film izazvati protivrečne reakcije, sve u zavisnosti sa kog aspekta pristupamo stvarnosti , tj. u kojoj fazi smo aktuelne agonije a po Michael-u to su sledeća stanja: poricanje-bes-izbegavanje-depresija-prihvatanje. Samo bez panike, propast je nešto što se dešava po pravilu svim velikim civilizacijama.
