Blog: Promena ideja!

                   Javni autoritet se primenjuje neposredno i izričito. Osoba od autoriteta otvoreno saopštava onoj koja joj je podređena :

Anonimni autoritet teži da prikrije upotrebu prinude. On se pretvara da autoritet ne postoji, da se sve čini uz saglasnost pojedinca. Dok je nastavnik u prošlosti govorio Džoniju:

Savremeni nastavnik kaže:

                U potonjem slučaju, sankcija za neposlušnost ne sastoji se u telesnom kažnjavanju, već se ogleda u ožalošćenom licu roditelja ili, što je još gore , u komuniciranju osećanja "neprilagođenosti", osećanja da se ne postupa onako kako postupaju ostali. Javni autoritet koristio je fizičku prinudu, dok anonimni autoritet primenjuje psihičko manipulisanje. 

                 Prelaz sa javnog autoriteta devetnaestog na anonimni autoritet dvadesetog veka bio je uslovljen organizacionim potrebama našeg savremenog industrijskog društva. Koncentracija kapitala dovela je do stvaranja gigantskih preduzeća kojima je upravljala hijerarhijski organizovana birokratija. Veliki konglomerati radnika i službenika rade zajedno, pri čemu je svaki pojedinac deo ogromnog mehanizma organizovane proizvodnje, koji, da bi uopšte funkcionisao, mora da funkcioniše glatko i bez zastoja. Pojedini radnik postaje samo zupčanik u mehanizmu. U takvoj organizaciji, pojedincem se upravlja i manipuliše.

                Pojedincem se takođe upravlja i manipuliše i u oblasti potrošnje u kojoj on, navodno, ispoljava slobodu izbora. Bilo da se radi o konzumiranju hrane, odeće, pića, cigareta, filmova ili televizijskih programa, na delu je moćni  aparat sugestije koji ima dva cilja: prvo, da stalno povećava apetit pojedinca za novim potrošnim dobrima; i drugo, da usmerava taj apetit u pravcu koji je najrentabilniji za industriju. Čovek se pretvara u potrošača, večito sisanče, čija je jedina željada troši više i "bolje".

                Naš ekonomski sistem mora da stvara ljude koji će odgovarati njegovim potrebama, ljude koji spremno sarađuju, ljude koji žele da sve više i više troše. Naš sistem mora da stvara ljude čiji su ukusi standardizovani, ljude koji su izrazito podložni uticaju, ljude čije se potrebe mogu predvideti. Našem sistemu su potrebni ljudi koji se osećaju slobodnim i nezavisnim, ali su uprkos tome spremni da čine ono što se od njih očekuje, ljudi koji će se bez trvenja uklopiti u društveni mehanizam, oni koji mogu da budu usmeravani bez prinude i vođa, i bez ikakvog drugog cilja izuzev onog da " dobro prođu ". Stvar, dakle, nije u tome što je autoritet nestao, pa čak ni u tome što je oslabio, već u tome što se iz javnog autoriteta prinude pretvorio u anonimni autoritet ubeđivanja i sugestije. Drugim rečima, da bi bio prilagodljiv, savremeni čovek  je prinuđen da gaji iluzije kako se sve događa uz njegovu saglasnost. Iako se ta saglasnost od njega može iznuditi pomoću suptilnog manipulisanja. Njegova saglasnost se , prema tome, stiče iza njegovih leđa, ili iza njegove svesti. 

               Isti izumi primenjuju se i u progresivnom obrazovanju. Dete je prinuđeno da proguta pilulu, ali ona je presvučena slojem šećera. Roditelji i nastavnici pobrkali su istinsko neautoritarno obrazovanje sa obrazovanjem putem ubeđivanja i skrivene prinude. Na taj način je progresivno obrazovanje degradirano. Nije uspelo da postane ono što je trebalo da bude i nikad se nije razvilo onako kako je trebalo...

... Zaista, kako veli pisac, ne postoje problematična deca, već samo " problematični roditelji" i "problematično čovečanstvo"...

...Verujem da je Nilov rad seme koje će proklijati. Njegove ideje će vremenom postati opšteprihvaćene u novom društvu u kojem sam čovek i njegovo otvaranje predstavljaju vrhunski cilj društvenih nastojanja. 

Erih From , iz predgovora knjige Slobodna deca Samerhila Aleksandra S. Nila