Biokolonizacija- Kraj prirode
Objavljeno 26/03,2010
12. aprila 1988.god. Patentni Zavod u Americi ( US Patent and Trademark Office, skr PTO) je prvi put priznao patent na životinju (profesorima Philip Leder-u i Timothy A. Stewart-u) za njihovu kreaciju transgenetskog miša koji je sadržao gene drugih vrsta, uključujući kokošku i čoveka. Ovi geni su implementirani u cilju stvaranja predispozicija za nastanak tumora, kako bi se dobili laboratorijski zamorčići na kojima bi se testirala virulentnost različitih karcinogena. Dok su mediji zamorče krstili Harvardskim mišem, adekvatnije bi bilo da su ga nazvali DuPont mišem, obzirom da je ova kompanija finansirala istraživanje na Harvardu, i sada drži licencu za proizvodnju i upotrebu.
DuPont je ovim dobio mnogo više od genetski modifikovanog miša. Patent dodeljen DuPont-u je neobično inkluzivan i pokrivao je sve životinje i sve vrste, bilo da se radi o miševima, pacovima, mačkama ili šimpanzama ukoliko su genetski dizajnirani sa genima izazivačima raka.
Osam drugih modifikovanih životinjskih vrsta uključujući miša, zeca i crviće (nematode) su takođe patentirane. Trenutno, 200 genetski izmenjenih životinjskih vrsta uključujući ribe, krave, ovce i svinje su u procesu dobijanja patenta u korist brojnih istraživača i korporacija. Odluka Patentnog zavoda da dodeli patente na genetski modifikovane životinje je direktna posledica odluke Vrhovnog suda u slučaju Chakrabarty.
1985. pet godina nakon istorijske presude, Patentni zavod je odlučio da omogući patentiranje i genetski modifikovanih biljaka, semena i biljnog tkiva. Samim tim čitavo biljno carstvo je otvoreno za prisvajanje putem patenta. Nakon toga 7. aprila 1987.ista institucija odlučuje da dozvoli patentiranje "višećelijskih organizama, uključujući i životinje". I konačno na osnovu jedne odluke da se dozvoli patent na mikrobu je korak po korak omogućeno patentiranje čitavog biljnog i životinjskog sveta. U pravnom pogledu životinje i biljke sada imaju isti tretman kao i automobili i teniske loptice.
Nije izvesno da li je PTO bio spreman na polemiku koju je pokrenuo dopuštajući patentiranje životinja. Nova politika je žestoko napadnuta u uvodnicima uticajnih magazina. Bioetičar Robert Nelson je okarakterisao kao "zapanjujuću odluku"..i zapitao se.."ako jednom otpočne patentiranje života, da li se uopšte može zaustaviti?"
U cilju stavljanja hladnih obloga javnosti doneta je stroga zabrana patentiranja ljudskih bića, na osnovu 13-og amandmana Ustava SAD (koji brani vlasništvo nad ljudskim bićem tj. ropstvo). Nažalost, i tu su se pojavile rupe u zakonu, embrioni i fetusi nisu zaštićeni kao ljudska bića pa ih je moguće patentirati, a samim tim i pojedini organi, tkiva, ćelije i geni koje su tek "delovi" ljudskih bića.
Prva ljudska materija na koju je stavljen patent su ćelijske kulture, uzgajane u laboratoriji u cilju testiranja hemijskih i farmakoloških efekata na ljudske ćelije. To je bio samo početak, u oktobru 1991.god. dodeljen je patent na matične ćelije, kompaniji Systemix Inc,Palo Alto,Kalifornija. Matične ili stem ćelije su osnovne gradivne ćelije svih ostalih tipova ćelija koje se javljaju u krvi. Ono što je specifično u ovom slučaju jeste da je dodeljen patent na ćeliju u prirodnom stanju koja nije izmenjena niti modifikovana na bilo koji način. Naravno, svako ko želi da koristi stem ćelije u svojim istraživanjima mora da zatraži licencu od Systemix-a koji sada drži monopol.
Patentni zavod je takođe dozvolio patentiranje brojnih ljudskih gena, a hiljade gena čeka dodelu patenta, uključujući i gen za koji se sumnja da je odgovoran za tumor dojke. Dodela patenata na ljudski gen vladinim agencijama i kompanijama stvara jedinstven i uznemirujući scenario. Kompletan ljudski genom, desetine hiljada gena koji su naše najosetljivije zajedničko nasleđe, će biti u vlasništvu šačice privatnih kompanija. Ono sa čim se mi suočavamo je privatizacija, preuzimanje naše genetske baštine.
Mnogi su zabrinuti da će patentiranje gena i ćelija na kraju dovesti do patentiranja čitavog ljudskog bića. Derek Wood, upravnik biotehnološkog ureda u Londonu komentariše:
"Jasno je da će ova oblast izazvati užasne probleme u budućnosti, jer je teško povući liniju između genetskog materjala i samog ljudskog bića."
Baylor College of Medicine i Grenada Biosciences u Teksasu su pažljivo popunili svoj patentni zahtev koji uključuje sve ženke sisara, pa i žene, nadajući se da će jednog dana, neko, negde odlučiti da dozvoli stavljanje patenta na ljudska bića.
Sve ćelije, geni, životinje i biljke su sada podložne patentiranju i modifikaciji, a parada nakaza koje su se pribojavali protivnici u Chakrabarty presudi, vrtoglavom brzinom postaju nova realnost.
DuPont je ovim dobio mnogo više od genetski modifikovanog miša. Patent dodeljen DuPont-u je neobično inkluzivan i pokrivao je sve životinje i sve vrste, bilo da se radi o miševima, pacovima, mačkama ili šimpanzama ukoliko su genetski dizajnirani sa genima izazivačima raka.
Osam drugih modifikovanih životinjskih vrsta uključujući miša, zeca i crviće (nematode) su takođe patentirane. Trenutno, 200 genetski izmenjenih životinjskih vrsta uključujući ribe, krave, ovce i svinje su u procesu dobijanja patenta u korist brojnih istraživača i korporacija. Odluka Patentnog zavoda da dodeli patente na genetski modifikovane životinje je direktna posledica odluke Vrhovnog suda u slučaju Chakrabarty.
1985. pet godina nakon istorijske presude, Patentni zavod je odlučio da omogući patentiranje i genetski modifikovanih biljaka, semena i biljnog tkiva. Samim tim čitavo biljno carstvo je otvoreno za prisvajanje putem patenta. Nakon toga 7. aprila 1987.ista institucija odlučuje da dozvoli patentiranje "višećelijskih organizama, uključujući i životinje". I konačno na osnovu jedne odluke da se dozvoli patent na mikrobu je korak po korak omogućeno patentiranje čitavog biljnog i životinjskog sveta. U pravnom pogledu životinje i biljke sada imaju isti tretman kao i automobili i teniske loptice.
Nije izvesno da li je PTO bio spreman na polemiku koju je pokrenuo dopuštajući patentiranje životinja. Nova politika je žestoko napadnuta u uvodnicima uticajnih magazina. Bioetičar Robert Nelson je okarakterisao kao "zapanjujuću odluku"..i zapitao se.."ako jednom otpočne patentiranje života, da li se uopšte može zaustaviti?"
U cilju stavljanja hladnih obloga javnosti doneta je stroga zabrana patentiranja ljudskih bića, na osnovu 13-og amandmana Ustava SAD (koji brani vlasništvo nad ljudskim bićem tj. ropstvo). Nažalost, i tu su se pojavile rupe u zakonu, embrioni i fetusi nisu zaštićeni kao ljudska bića pa ih je moguće patentirati, a samim tim i pojedini organi, tkiva, ćelije i geni koje su tek "delovi" ljudskih bića.
Prva ljudska materija na koju je stavljen patent su ćelijske kulture, uzgajane u laboratoriji u cilju testiranja hemijskih i farmakoloških efekata na ljudske ćelije. To je bio samo početak, u oktobru 1991.god. dodeljen je patent na matične ćelije, kompaniji Systemix Inc,Palo Alto,Kalifornija. Matične ili stem ćelije su osnovne gradivne ćelije svih ostalih tipova ćelija koje se javljaju u krvi. Ono što je specifično u ovom slučaju jeste da je dodeljen patent na ćeliju u prirodnom stanju koja nije izmenjena niti modifikovana na bilo koji način. Naravno, svako ko želi da koristi stem ćelije u svojim istraživanjima mora da zatraži licencu od Systemix-a koji sada drži monopol.
Patentni zavod je takođe dozvolio patentiranje brojnih ljudskih gena, a hiljade gena čeka dodelu patenta, uključujući i gen za koji se sumnja da je odgovoran za tumor dojke. Dodela patenata na ljudski gen vladinim agencijama i kompanijama stvara jedinstven i uznemirujući scenario. Kompletan ljudski genom, desetine hiljada gena koji su naše najosetljivije zajedničko nasleđe, će biti u vlasništvu šačice privatnih kompanija. Ono sa čim se mi suočavamo je privatizacija, preuzimanje naše genetske baštine.
Mnogi su zabrinuti da će patentiranje gena i ćelija na kraju dovesti do patentiranja čitavog ljudskog bića. Derek Wood, upravnik biotehnološkog ureda u Londonu komentariše:
"Jasno je da će ova oblast izazvati užasne probleme u budućnosti, jer je teško povući liniju između genetskog materjala i samog ljudskog bića."
Baylor College of Medicine i Grenada Biosciences u Teksasu su pažljivo popunili svoj patentni zahtev koji uključuje sve ženke sisara, pa i žene, nadajući se da će jednog dana, neko, negde odlučiti da dozvoli stavljanje patenta na ljudska bića.
Sve ćelije, geni, životinje i biljke su sada podložne patentiranju i modifikaciji, a parada nakaza koje su se pribojavali protivnici u Chakrabarty presudi, vrtoglavom brzinom postaju nova realnost.
( autor Andrew Kimbrell - autor više članaka i knjiga o životnoj sredini, tehnologiji i društvu, direktor Centra za bezbednost hrane)
Nastaviće se...
