Blog: Promena ideja!

               Biotehnologija nastavlja težnju čovečanstva da prevlada prirodu, i to čini efikasno kao nijedna tehnologija u ljudskoj istoriji.  Bioinženjeri sada manipulišu oblicima života na sličan način na koji su inženjeri industrijske revolucije bili u stanju da izdvoje, sintetišu,  uoče korisnost i upotrebe neživu materiju. Baš kao što su prethodne generacije manipulisale plastikom i metalima u uređajima i proizvodima industrijskog doba, mi sada manipulišemo i zaista pretvaramo živu materiju u robu u globalnoj eri biotehnologije.
              Sa postojećom tehnologijom, moguće je iseći, ubaciti, urediti i programirati genetski materjal, dakle osnovnu shemu života.  Ovim tehnikama, novi inženjeri života preuređuju genetsku strukuturu živog sveta stvarajući hijade novih mikroba, biljaka i životinja, proizvoljno ukrštajući i miksajući  genetske strukture.  Nedavne  kreacije biotehnologije su svinja  modifikovana ljudskim genom rasta kako bi dobila na veličini, paradajz modifikovan genom žabe zbog otpornosti na niske temperature i vlagu, losos sa genom rasta domaće stoke kako bi dobio na težini i veličini, svetleće biljke duvana sa fluorescencijom gena svica, i laboratorijski miševi sa virusom AIDS-a u genetskom kodu.
               Biotehnolozi su takođe u stanju da traže i izoluju vredne genetske materjale iz doslovno svakog živog organizma.  Mogu da kloniraju i  industrijski proizvode DNK, hromozome, enzime i ostalu biohemiju. Nedavano dostignuće je štancovanje klonova višeg reda sisara.
Sa ovim mogućnostima, genetski inženjering predstavlja ultimativno sredstvo manipulacije životom.  Po prvi put naučnici imaju moć dizajnera i arhitekata života, i način da preokrenu tok evolucije stvarajući nove vrste mikroba, biljaka i životinja profitabilnijih za poljoprivredu i industriju.
Sirovina za ovaj poduhvat su genetski resursi i na isti način na koji je industrijsko doba kolonizovalo svet u potrazi za fosilnim gorivima, biokolonizatori tragaju za novim genetskim materjalima  koji se mogu transformisati u profitabilne proizvode putem genetskog inženjeringa. Bioistraživači znaju gde da pronađu biodiverzitet koji im je potreban.
                Prema Institutu Svetskih Resursa više od polovine životinjskih i biljnih vrsta žive u kišnim šumama Trećeg sveta i nigde više.  Neindustrijalizovano priobalje takođe krije nekoliko miliona vrsta potrebnih novim inženjerima života. Treći svet se suočava sa genetskom   groznicom dok  vlade i korporacije vrše invaziju na njihove šume i priobalja u potrazi za genetskim zlatom.  Ni ljudi nisu izuzeti iz ove potrage.  Transplantacija organa i fetusa, genetska manipulacija  ćelijama i krvlju je podigla cenu ljudske krvi, organa, matičnih ćelija i gena.  Prikupljanje i prodaja ljudskih organa postaje vodeća industrija.
             Mnogi predviđaju da će 21. vek biti era biotehnologije.  Predvodnici biokolonizacije, vlade i kompanije su svesni da će oni koji kontrolišu genetske resurse planete presudno uticati na svetsku ekonomiju u  bliskoj budućnosti.  Kako god,  nova trka za internacinoalnu prevlast  u inženjeringu i komercijalizaciji života predstavlja novu i veoma opasnu pretnju za osetljivi ekosistem planete  i sve njene stanovnike.  Povrh toga,  postavlja se pitanje od najviše važnosti za čovečanstvo:

Da li naučnici, korporacije imaju pravo da proizvoljno menjaju genetski kod živih vrsta?

Da li je dobro miksovati genetski čitavog živog carstva u ime profita ili korisnosti? 

Postoji li  granica do koje se sme ići u genetskoj modifikaciji živih vrsta? 

Zar ne treba zaštiti genetski integritet biološke zajednice? 

Postoji li nešto dragoceno i sveto u vezi života ili oblike života možemo tretirati kao robu na novom biotehnološkom tržištu? 

Da li je genetska raznovrsnost zajednička baština ili je možemo poveriti  korporacijama i vladama?

              Vlade, kompanije i naučnici kao predvodnici biorevolucije podstreknuti naučnom radoznalošću i profitom,  vešto izbegavaju bilo kakvu diskusiju o bizarnim  implikacijama njihovih akcija.
              Šta više, takozvani  “bioetičari” angažovani od strane vlade ili naučnih ustanova čini se nisu u stanju da se suprotstave progresu u manipulaciji i prodaji života.  Oni takođe pokazuju sklonost da nešto nezamislivo vide kao diskutabilno,  diskutabilno kao nešto što je moguće opravdati, i na kraju opravdljivo kao rutinu.  I dok gotovo sva istraživanja međunarodnog  mnenja  ukazuju na većinsko protivljenje  biotehnološkim eksperimentima i biokolonizaciji,  ipak to još uvek ne vodi uspostavljanju masovnog   pokreta  i biodemokratskog otpora koji bi insistirao na učešću  javnosti u donošenju odluka  od egzistencijalnog značaja. Bez takvog jednog pokreta , biotehnološka revolucija sa nepredvidivim ekološkim i etičkim implikacijama će nastaviti da se  odvija  bez ikakve  kontrole.

( autor Andrew Kimbrell - autor više članaka i knjiga o životnoj sredini, tehnologiji i društvu, direktor Centra za bezbednost hrane)

nastaviće se....