Blog: Promena ideja!

     Danas govorimo o osobi koja je jednom prilikom u London Times-u bila proglašena za jednu od pedeset najmoćnijih žena sveta. Ona ne upravlja ničim osim idejama, i prikovanom pažnjom njene publike dok predaje širom sveta. Ona je Rosabeth Moss Kanter sa Harvard Business School-a.

Sa nepunih šezdeset ona je već iza sebe ostavila knjige kojima je promenila shvatanja na duži period, a njenim poslednjim delom možda i najviše. "e.Volve!" je naziv te knjige, sa tačkom iza e da nam ukaže da se radi o svetu interneta, i sa uzvičnikom na kraju kako bi nam privukla pažnju . To je tipično za Rosabeth.  Ona piše strogo tematski, noseći se sa potrebama korporativnog sveta današnjice, sa energijom koja ne poznaje granice. Kada predaje, ona bukvalno poskakuje od entuzijazma, hrleći  u istraživanje  novih  organizacija ili inspirišući novu publiku.- Prestanite da se smejete, ili ću propustiti let...- čuo sam je na jednoj konferenciji. Naravno, smejali su se , a ona je bez sumnje i znala da hoće. (Dalje)

      Gary Hamel, novo ime na listi gurua,  jednom prilikom je poveo u šetnju tim menadžera Nokia-e niz King­s Road u Londonu, u razgledanje izloga sa najnovijim modnim novitetima. Zašto je to važno? Gary Hamel je želeo da im pokaže mesto gde se okupljaju mlade i pomodne  osobe i da im sugeriše da je mobilni telefon danas postao modni detalj  i da to nije ništa manje važno od njegove primarne funkcije. Nekoliko meseci kasnije Nokia je proizvela prvu seriju pomodnih telefona raznovrsnog dizajna i u više boja.

Ova priča ilustruje dve stvari vezane za Gary Hamel-a. Prva je, zainteresovanost za pojam inovacije u biznisu ili sposobnosti da se razmišlja o biznisu  na korenito drugačije načine. Druga je, nagoveštaj nečega što bi on možda nazvao strateška namera njegovog života, a to je goruća želja da  pomogne kompanijama da se preoblikuju  za nas. Gary Hamel je čovek sa misijom. No, tu misiju nije odmah započeo. Nakon doktorata na University of Michigan, opredeljuje se za  karijeru profesora  na London School of Bussines, i tu ostaje narednih deset godina. Volim da predajem MBA studentima...govorio je kasnije i bio je zadovoljan u okruženju intelektualnih izazova koje mu je ta škola nudila. No, i tada je bio potpuno svestan da ukoliko želi da zaista pomogne privredi da otkrije nove mogućnosti, moraće da pruži više od akademskog teoretisanja. Njegovi heroji više nisu bili Tom Peters ili Peter Drucker, premda se divio njihovim dubokim uvidima. Umesto toga, on je želeo da sledi primere Joseph Duran-a i W. Edvards Deming-a, pionira quality movement-a. Ovi ljudi, govorio je Hamel, bili su više od gurua, oni su bili graditelji. (Dalje)

     Kenichi Ohmae, najnoviji na listi gurua, je veoma svestrana ličnost, veoma raznovrsnih interesovanja. Biznis konsultant, društveni reformator, autor i novinar, vladin savetnik, preduzetnik,  poseduje i doktorat na MIT-u, iz oblasti nuklearnih nauka, a takođe je i zaljubljenik u motociklizam.

 Kenichi Ohmae, japanac je i stanovnik Tokija, ali iz mnogo razloga možemo ga smatrati kosmopolitom. Drži katedru javne politke na UCLA u Kaliforniji, drži predavanja širom sveta, savetuje vlade i kompanije i redovno piše za zapadne stručne časopise.

Šta mi možemo naučiti od ovako svestrane osobe? Napisao je preko sto knjiga koje za temu imaju debatu o javnoj politici u Japanu. Tek nekolicina njih je imala odjeka na zapadu, ali je svaka od njih ostvarila jak uticaj ne samo približavajući nam japanske prilike. Tek nedavno je opisivao kako nova japanska vlada ima nameru da se obračuna sa masom neobezbeđenih potraživanja koji opterećuje japanske finansije. Korisno, pomislili bismo, ali Ohmae nam objašnjava da to podrazumeva povlačenje velike količine novca investiranog u inostranstvo ( u Americi oko pola triliona dolara). To je dobra vest za Japan ali može izazvati pravi potres na američkim berzama i uzdrmati dolar. (Dalje)

        Zamislite Kalkutu, u julsko poslepodne, sugeriše Sumantra polaznicima njegovog seminara, tu žive moji roditelji  i ja im idem u posetu svakog jula. Zamislite toplotu, vlažnost, buku i nečistoću. To isisa energiju, iscrpi mozak, i istroši  svu maštu. Nakon toga, nastavlja on: Zamislite šume Fontainbleau-a, u čijoj blizini radim, miris šume, svežina u vazduhu, cveće, trava pod nogama, čoveku se srce napuni, i prosto žubori kreativnošću i energijom. Gde biste radije  bili?
Tu živopisnu sliku on primenjuje na organizacije...možete  namirisati čim uđete na vrata neke organizacije, da li ima  atmosferu  Kalkute ili Fauntainbleau-a... (Dalje)