Blog: Promena ideja!

     Kenichi Ohmae, najnoviji na listi gurua, je veoma svestrana ličnost, veoma raznovrsnih interesovanja. Biznis konsultant, društveni reformator, autor i novinar, vladin savetnik, preduzetnik,  poseduje i doktorat na MIT-u, iz oblasti nuklearnih nauka, a takođe je i zaljubljenik u motociklizam.

 Kenichi Ohmae, japanac je i stanovnik Tokija, ali iz mnogo razloga možemo ga smatrati kosmopolitom. Drži katedru javne politke na UCLA u Kaliforniji, drži predavanja širom sveta, savetuje vlade i kompanije i redovno piše za zapadne stručne časopise.

Šta mi možemo naučiti od ovako svestrane osobe? Napisao je preko sto knjiga koje za temu imaju debatu o javnoj politici u Japanu. Tek nekolicina njih je imala odjeka na zapadu, ali je svaka od njih ostvarila jak uticaj ne samo približavajući nam japanske prilike. Tek nedavno je opisivao kako nova japanska vlada ima nameru da se obračuna sa masom neobezbeđenih potraživanja koji opterećuje japanske finansije. Korisno, pomislili bismo, ali Ohmae nam objašnjava da to podrazumeva povlačenje velike količine novca investiranog u inostranstvo ( u Americi oko pola triliona dolara). To je dobra vest za Japan ali može izazvati pravi potres na američkim berzama i uzdrmati dolar.

Za njegove ideje  se pročulo pre nekih dvadesetak godina kada je izdao svoju knjigu o korporativnoj strategiji. Ta knjiga je još uvek kolekcija dobrog osećaja i korisnih saveta, iako se čini da su neki primeri pomalo izgubili na aktuelnosti. Uspešne biznis strategije, nisu plod stroge analize, više su rezultat misaonog procesa koji je više kreativan i intuitivan nego racionalan. Otuda i naslov knjige " Um stratega".

Postoji poglavlje u ovoj knjizi koje je suštinsko za svakog ko je uključen u proces upravljanja. To je lista:

·                   stvari koje treba izbegavati

·                   stvari na koje se treba koncentrisati.

 Sužena perspektiva je jedna od stvari za izbegavanje, tu nas savetuje da ne fiksiramo suviše put  kojim se krećemo, jer moguće je da postoje bolji alternativni pravci. Zatim tu je rizik perfekcionizma- da nas podseti da je nekada bolje uraditi nešto skoro odlično , nego promašiti stratešku priliku čekajući savršeno rešenje. Fokusirajte se na ključne faktore i ne dozvolite da vas manje komplikacije poremete. Svi biznisi su jednostavni- jednom kada ih upoznate. Bankarstvo, na primer, nekome sa strane može delovati jezivo komplikovano, a zapravo, u suštini nije ništa više nego prosto pribavljanje novca što jeftinije i plasiranje istog što skuplje. Prkosite ograničenjima, nastavlja on, i razmišljajte šta se  može, a ne šta se ne može uraditi. Strategija je više stvar stava, više nego brojeva.

Japanci se koncentrišu na tri pitanja kada odlučuju  šta će preduzeti sledeće,

1.     Šta kupci očekuju od njih?

2.       Da li je kompanija sposobna da izađe u susret potrebama kupaca?

3.      Da li je kompanija sposobna da održi profit, kada se u trku uključi i konkurencija?

 Rekli bismo, pa to je bar jasno. Ipak Kenichi naglašava ove stavove i  suprotstavlja ih američkom načinu u to vreme, koji je smatrao previše zainteresovanim za igru brojeva i škrabanje papira.

Lično sam se uverio da je potpuno u pravu, prilikom razgovora koje sam vodio sa jednom japanskom kompanijom u Britaniji o njihovim planovima za budućnost. Oni su govorili isključivo o sopstvenim očekivanjima šta će biti u mogućnosti da isporuče kupcu kao i izgradnji tržišta i proizvodnje. Nijednom nisu pomenuli profit. Njihova pretpostavaka je da ako imate dobar proizvod i uspete da ga proizvedete u određenom kvalitetu i ceni koštanja koju konkurencija ne može da dostigne, na kraju će profit doći sam. Profit mora biti prirodan rezultat, a ne svrha biznisa.

  Stvorivši jednom, ono što mnogi ljudi smatraju biblijom korporativne strategije, Kenichi Ohmae je krenuo  dalje u širi plan. Ništa manje nego menjanje sveta biznisa. Knjige sa naslovima kao " Iza nacionalnih granica", "Bezgranični svet", " Kraj nacionalnih država", jasno ocrtavaju široki  pravac njegovog razmišljanja, iako je uvek imao u vidu i aspekt implikacija takvih promena na lidere kompanija.

Njegove ideje na ovim temama su elegantno objedinjene u njegovoj poslednjoj knjizi  adekvatnog naslova "Nevidljivi kontinent" koji  lepo sažima sadržaj ove knjige. A to je doslovno jedan novi svet biznisa toliko drugačiji da je kao otkrivanje novog kontinenta.

Kenichi Ohmae kreće u opisivanje tih novih osobina  novog kontinenta. Postoje četiri dimenzije. Prva je vidljiva dimenzija. Olakšanje je što će se i dalje praviti i prodavati materjalna dobra, neće se baš sve dešavati u sajber prostoru. Pekari će i dalje mesiti hleb, ulice će i dalje biti nakrcane kamionima isporuke, najveći deo uobičajenog sveta će i dalje biti tu. U stvari taj svet će uznapredovati ukoliko pronađemo način da istražimo i uzgojimo novu zemlju na pravi način. Ono što će se verovatno promeniti jeste način na koji  će se dobra proizvoditi i distribuirati kad jednom nastupi druga dimenzija. Ti kamioni možda neće imati vozača, i biće satelitski navođeni, ili sa hidrogenskim pogonom.

Druga dimenzija je Kenichieva stara tema - Svet bez granica. Pojmovi America Inc ili Japan Inc će postati irelevantni. E-trgovina ne poznaje granice. Kada dobijete e mail, nigde nije naznačeno iz koje zemlje je poslat. Današnji intelektualni radnici mogu raditi i rade svuda, u bilo kojoj zemlji. Investitori će locirati svoje fondove na bilo koje mesto koje će  omogućiti najveći prinos. Pokušaji vlade da nagovore kompanije  da čuvaju svoje fondove kod kuće iz patriotskih razloga će izgubiti svaki smisao. Čak i obične ušteđevine građana će biti investirane u  više različitih kompanija iz različitih zemalja. Radnici u Japanu su zainteresovani da se deo njihovih penzija investira u General Electric ili u Microsoft, i u tome ne vide ništa nelojalno.

Globalizacija je neizbežna. Kad malo bolje razmislimo, čak i protivnici globalizacije koriste njena sredstva u borbi protiv nje, organizujući se na internacionalnom nivou, koristeći e-mail, mobilne telefone kako bi organizovali globalni protest protiv globalnih organizaciji. Ne postoji kompanija niti država koja će moći da se izoluje  unutar svojih granica, čak ni Severna Koreja, jedna od poslednjih izolovanih zemalja.

Treća dimenzija je sajber dimenzija o kojoj je već toliko toga rečeno da svi znamo na šta se odnosi. Internet, world wide web, mobilni telefoni sve više postaju nerazdvojni deo našeg života kako postaju jeftiniji i jednostavniji za upotrebu. Ne postoji biznis, čak ni najmanji, neće moći da opstane ako zanemari ovu dimenziju.

Četvrta dimenzija, se po meni, može dovesti u pitanje. Ohmae je naziva dimenzijom Visokih sadržalaca. Pritom misli na aktuelni  fenomen na berzama, da se naduvava vrednost nekih  akcija koje još uvek nisu proizvele očekivani prinos. Obzirom da su njihove akcije postigle veoma visoku vrednost kompanije nove ekonomije su  došle u poziciju da kupuju kompanije stare ekonomije, iako su na svaki način bile daleko veće od njih samih. AOL, se spojila sa Time Warner-om, na ovaj način, i jedan vrlo opipljiv biznis stavila pod okrilje svog virtuelnog sajber biznisa.

Ova dimenzija omogućava nastanak Godzila kompanija(prim. japansko mitsko čudovište o kome je napravljena čitava serija filmova, koje guta sve pred sobom jer ima potpuno drugačiju genetsku strukturu). Neki tih Godzila po njemu su Microsoft, Oracle, Dell, Cisco. Dok stari Titani kao IBM, Hewlett Packard, Sony, Wallmart, gube konkurentnost sve dok ne otkriju nove prostore i otkriju logiku rasta Godzila kompanija, kao što je to učinio General Electric, predvođen Jack Welch-om.

Ipak, izgleda da je vreme Visokih sadržalaca prošlo, ako ne zauvek, ono barem u doglednoj budućnosti. Berze beleže opadanje, dok su akcije novih tehnologija doživele pravi krah. Lično, ne vidim da je ova četvrta dimenzija važna koliko prethodne tri. Možda su današnje Godzile, sutrašnji dinosaurusi.

 Ohmae pravi opšte odrednice nevidljivog kontinenta biznisa.

On se nalazi svuda i svako ima mogućnost da mu pristupi, ali nosi određene rizike kao i svaka nepoznanica. Njegova infrastruktura je još uvek u izgradnji. Sada je vreme za zauzimanje poseda, pre nego pravila i zakoni postanu previše strogi i definisani i pre nego svi ostali uoče mogućnosti. Ono što su mnogi videli samo kao močvarno zemljište Floride Dizni je pretvorio u najuspešniji zabavni park.

Najinteresantniji su, po meni, njegovi opisi "platformi" novog kontinenta. Potrebna nam je jasna komunikacija, ukoliko želimo da razgovaramo i poslujemo preko granica. I podseća, da je Ludovik Zamenhof, poljski oftalmolog, još 1887. izumeo Esperanto, univerzalni jezik, nadajući se da će svi moći da ga nauče kao svoj drugi jezik kojim  bismo svi govorili. Poranio je nekih stotinak godina, sada doživljavamo opšte prihvatanje engleskog jezika, kao internacionalnog  globalnog jezika. U svojoj skorašnjoj poseti Britaniji, kineski premijer, je to lepo ilustovao činjenicom da trenutno više ljudi u Kini uči engleski jezik nego što ima ljudi širom sveta kojima je engleski maternji.

Postoje i druge platfome, to su standardi i procedure. Visa, Mastercard, na primer, Fedex, Ups, World Wide Web. Oni postavljaju standarde koji nisu nametnuti od strane vlade i zakona, već iz potrebe istraživača novog kontinenta da uspešnije komuniciraju.

Ohmae ima i većih razloga za zabrinutost od samog biznisa. Razlog za brigu je upravljanje novim kontinentom, vrstom novog Hladnog rata, koje će voditi kompanije umesto vlada, kao i edukacija stanovnika novog sveta. Ovo je tek početak velikog putovanja, zaključuje. Iako nije mogao predvideti događaje 11.septembra u Americi, koji su samo užasni i zastrašujući  aspekti tog novog sveta.

Kenichi Ohmae je danas mnogo više od gurua korporativne strategije, njegov široki nazori mogu pomoći gotovo svakome ko želi da ucrta svoj put u budućnost.

 U sledećem susretu, upoznaćemo novog gurua strategije, sa specifičnim ali i srodnim programom rada. Ovoga puta to je amerikanac, Gary Hamel.

 

 

(Transkript radio  emisije  Charles Handy-a na  svetskom servisu  BBC-a o dvanaest  najznačajnijih i najuticajnijih  mislilaca  menadžmenta  današnjice)