Unutrašnja revolucija -treći korak

Objavljeno 08/08,2009

preobražaj             Mi se udubljujemo u nešto vrlo složeno za šta vam je potrebna sva vaša energija, sva vaša pažnja. Ne samo za vreme dok ste u ovoj dvorani, već i kroz čitav život, ako ste uopšte ozbiljni. Ono čime smo zaokupljeni jeste promena onoga 'što jeste', patnje, sukoba, nasilja, ovisnosti o drugome -ne ovisnosti o prodavacu, lekaru, poštaru, već ovisnosti u našem odnosu s drugim, kako psihološke tako i psihosomatske. Ta ovisnost o drugome neprekidno rađa strah. Sve dok ja ovisim o tebi da bi me podupirao, emocionalno, psihološki ili duhovno, ja sam tvoj rob i otuda strah. To je činjenica. Većina ljudskih bića ovisi o drugome, a u toj ovisnosti postoji samosažaljenje koje nastaje kroz uspoređivanje. Dakle, gde postoji psihološka ovisnost o drugome -o vašoj ženi, ili o vašem mužu -tu mora biti ne samo strah i užitak, vec takođe i bol koji iz toga proizlazi.

               Nadam se da to promatrate u sebi, a ne samo da slušate govornika. Znate, postoje dva načina slušanja: slušati ležerno, čuti niz ideja, slagati se ili ne slagati se s njima; ili postoji drugi način slušanja, koje nije samo slušanje reči značenja tih reči, vec takođe i slušanje onoga što se istinski događa  u vama. Ako slušate na taj način, tada je ono što govornik kaže u odnosu s onim što slušate u sebi; tada vi ne samo da slušate govornika -što je nevažno -već čitav sadržaj vašeg bića. I ako slušate na taj način s intenzitetom, u isto vreme i na istom stepenu, tada mi oboje učestvujemo u onome što se istinski događa, delimo to zajednički. Tada imate strast koja će preobraziti ono što jeste. Ali ako ne slušate na taj način, svim svojim umom, svim svojim srcem, tada jedan ovakav susret postaje potpuno besmislen.
              Razumevajući ono 'što jeste', ono istinsko, užasan život koji čovek vodi, on uviđa da vodi jedan usamljeni život -i mada može imati ženu i decu, u njemu se ipak odvija proces samoosamljivanja . Žena, devojka ili mladić, svi zapravo žive osamljeni; iako zajedno u istoj kuči, svi su osamljeni, s vlastitim ambicijama, vlastitim strahovima, vlastitom patnjom. Takav život naziva se odnosom. I ponovo, to je činjenica: vi imate svoju sliku o njoj, a ona ima svoju sliku o vama i vi imate,svoju ,vlastitu sliku o sebi. Odnos se zbiva između tih slika i nije istinski, pravi odnos. Tako čovek prvo mora pronaći kako se te slike stvaraju, kako ulaze u biće, zašto uopšte postoje, a onda i  šta znači živeti život  u kojem nema slika, i šta bi  život bez slika mogao biti. Otkrićemo...Mi stičemo mnoga iskustva, svo vreme. Ili smo ih svesni ili nesvesni. Svako iskustvo ostavlja trag; ti tragovi se gomilaju dan za danom i postaju slika. Neko vas uvredi i vi ste u tom trenutku već oblikovali sliku o toj osobi. Ili vam neko laska i slika je ponovno oblikovana. Tako svaka reakcija neizbežno gradi sliku. I pošto je stvorena, da li je moguće obrisati je?

Nastaviće se... (odlomci Unutrašnja revolucija -Jiddu Krishnamurti početak)


Komentari

Polje za unos komentara