Unutrašnja revolucija - drugi korak
Objavljeno 06/08,2009
Ovoga jutra razmatracemo tri suštinske stvari, šta je življenje? ...Život koji vidimo svakodnevno, šta je saosecanje, ljubav? I trece šta je smrt? Ovo "trojstvo" je usko povezano, razumevši jedno, razumecemo i drugo dvoje. Kao što smo videli, ne možete uzeti odlomak života, izabrati deo života koji mislite da je vredan, ili koji vam se svida, ili koji odgovara vašim težnjama. Ili uzmete celinu života koja ukljucuje smrt, ljubav i življenje, ili uzmete puki odlomak života koji se može uciniti zadovoljavajucim, ali koji ce neizbežno uzrokovati još vecu zbrku. Tako moramo uzeti celinu života i razmatrajuci šta življenje "jeste", moramo imati na umu da raspravljamo o jednoj, celovitoj, razumnoj i svetoj stvari. Čovek uviđa da u svakodnevnom životu, odnosima postoji sukob, bol, patnja, postoji neprestana ovisnost o drugome, u kojoj ima samosažaljenja i uporedivanja... to je ono što nazivamo življenjem.
Molim vas, dozvolite mi da se ponovim, nas se ne ticu teorije, mi ne propagiramo nikakvu ideologiju, očigledno je da ideologije ne donose nikakvu korist, vec suprotno, one uzrokuju još vecu zbrku, veci sukob. Mi se ne upuštamo u mnenje, u vrednovanje, ni osudivanje. Mi se iskljucivo bavimo posmatranjem onoga što se stvarno dogada da bismo videli da li to može biti preobraženo.
Čovek može vrlo jasno videti svu zbrku i protivrecnost u svakodnevnici, jer covekov život, kako ga danas živi, je apsolutno besmislen. Covek može izmisliti smisao, intelektualci to i cine, a ljudi slede taj "izmišljeni" smisao, koji može biti jedna vrlo domišljata filozofija, proizvedena iz ničega.
Molim vas, dozvolite mi da se ponovim, nas se ne ticu teorije, mi ne propagiramo nikakvu ideologiju, očigledno je da ideologije ne donose nikakvu korist, vec suprotno, one uzrokuju još vecu zbrku, veci sukob. Mi se ne upuštamo u mnenje, u vrednovanje, ni osudivanje. Mi se iskljucivo bavimo posmatranjem onoga što se stvarno dogada da bismo videli da li to može biti preobraženo.
Čovek može vrlo jasno videti svu zbrku i protivrecnost u svakodnevnici, jer covekov život, kako ga danas živi, je apsolutno besmislen. Covek može izmisliti smisao, intelektualci to i cine, a ljudi slede taj "izmišljeni" smisao, koji može biti jedna vrlo domišljata filozofija, proizvedena iz ničega.
Nasuprot tome ako je čovek zaokupljen samo onim što "jeste", bez stvaranja predstave i značenja, bez bežanja , teorija ili ideologija, ako je čovek izuzetno svestan, tada je čovek sposoban da se suoči sa onim što "jeste".Teorije i verovanja ne menjaju čovekov život, imao ih je hiljadama godina i nije se promenio, one su mu dale spoljašnji sjaj, on je možda manje divlji, ali je u suštini i dalje nasilan, brutalan, hirovit, nesposoban da bude ozbiljan. Mi živimo u patnji od trenutka kada se rodimo pa sve do smrti. To je činjenica, bez obzira koliko spekulativnih teorija ima o toj činjenici, one je neće promeniti.
Ono što ima moć da utiče na ono što "jeste" su kapacitet, energija, intezitet, strast s kojom čovek posmatra tu činjenicu.*
A čovek ne može imati strast i intezitet ako njegov um "trči" za nekom obmanom, nekom spekulativnom ideologijom.
Nastaviće se... (odlomci Unutrašnja revolucija -Jiddu Krishnamurti početak)
*(ključna rečenica, mesto susreta filozofije i kvantne fizike)
