Blog: Promena ideja!

      Naš sledeći guru se po mnogo čemu razlikuje od svih ostalih. On ne predaje na univerzitetu, on zapravo nije ni završio  studije.

 Ne drži predavanja, niti je istaknuti autor. Napisao je dve knjige i nekolicinu članaka. Uprkos svemu tome, njegov pogled na savremeni svet biznisa, i njegovo značenje za sve nas, čine ga uticajnijim od svih ostalih gurua zajedno.

Njegovo ime je Bill Gates, na više načina najbogatiji čovek na svetu: najbogatiji za to što ne govori samo o budućnosti već je i  kreira.  Najbogatiji zato što ne samo da razume kako tehnologija funkcioniše, on razume i kako tržište funkcioniše, i to ne samo zato što je nadmudrio IBM. Na kraju, najbogatiji je jer mu je  glas tamo gde i srce, on je iskreno ostrašćen vizijom novog sveta koji nastaje i koristima koje nam može doneti.

Želeo sam Bill Gates-a na mojoj listi gurua i zbog toga što vizija  budućnosti o kojoj nam on govori  nosi autoritet koji ostali nemaju, a delimično i zbog toga što je on jedinstven primer gurua koji propoveda delima a onda i rečima, koji živi teorije koje postavlja.

Potrebni su nam gurui, pomenuo sam na početku serije, koji šire dobru vest - šta je novo i šta funkcioniše. Oni koji stvaraju dobru vest su najsposobniji da je rašire.

Jack Welch, koji se nedavno povukao sa mesta predsednika General Motors-a, je takođe jedan od onih koji propovedaju svojim delima. Obojica su veliki učitelji, pre svega svojim zaposlenima, što im po mom uverenju pomaže da iskažu svoje poglede i verovanja na način koji ljudi lako prihvataju. Zapravo to je prva lekcija koju možemo naučiti od Bill Gates-a, veliki menadžeri su zapravo veliki učitelji. Oni bukvalno provode mnogo vremena pred svojim ljudima, razgovarajući, slušajući i  odgovarajući na pitanja. Gates možda nije toliko aktivan u predavanjima kao ostali gurui, ali bilo da je pored računara, na svom omiljenom e-mail-u ili uživo sa osobama u razgovoru, najveći deo svog radnog dana provede u podučavanju.

 Elem, da se vratimo priči. Nešto o tome sigurno znate, jer je to deo legende, kako su se on i njegov prijatelj Paul Allen zainteresovali za primitivne kompjutere u počecima, kako se Paul spotakao o reklamu za mali kompjuter Altair 8800, kako su zajedno počeli da pišu programe za njega i maštaju o tome koliko bi značilo kada bi svako imao lični računar, lak za upotrebu i ne previše skup. Kako je Bill napustio studije na Harvardu u želji da živi svoj san i kako su zajednički osnovali prvu svetsku softversku kompaniju Microsoft. Godina je bila 1975. i svet je počeo da se menja.

Iz ove perspektive, to sve deluje jednostavno, ali u to vreme, sećam se, kompjuteri su bili masivne mašine, kojima su bili potrebni posebni uslovi, specijalne prostorije, klimatizacija, programski jezici koje morate prethodno savladati da biste uopšte mogli da proizvedete bilo kakvu interakciju sa njima. Pre nego pređemo na njegove ideje, druga lekcija koju možemo naučiti od njega jeste da je moguće sanjati nemoguće a onda to i ostvariti. Upravo to, je ono što lideri uvek rade, u svakoj oblasti, naravno moraju  svojim snovima da zaraze i druge kako bi ih uključili u proces ostvarenja. Niko nije u stanju da mnogo učini sam. Bill Gates će vam prvi priznati da on nije tehnološki genije, njemu su potrebni drugi koji to znaju. Ono što on poseduje je glad za društvenim razvojem. On uživa u promenama i izvlači inspiraciju iz krize.

Naravno, ne može se osnovati kompanija uspešna  kao Microsoft, a da se usput ne zarade brojni neprijatelji, i Bill ih ima zaista puno, i to nije  samo poražena konkurencija koju je ostavio za sobom. Bill Gates se suočio sa nečim novim,nepopularnošću.Od 1998.god kada je Antimonopolska agencija američke vlade pokrenula akciju protiv njega. Odgovorio je tako što je odustao od svakodnevnog nadzora kompanije i više pažnje posvetio stvaranju  džinovske dobrotvorne organizacije zajedno sa svojom suprugom Melindom. Kao što je sam izjavio, da lakši internet pristup gubi svrhu i smisao, dok god postoje delovi sveta u kome deca umiru od gladi i bolesti. To je nova lekcija menadžerima, ne zaboravite da postoji i drugačiji svet oko vas. Ako previše fiksirate probleme koje vam biznis donosi, postoji rizik da će te se otuđiti od javnosti i izgubiti podršku za to što radite.

          Njegova prva knjiga, Put pred nama (The Road Ahead), objavljena je1995.god. Kako je i prognozirao  u uvodu, knjiga će vrlo brzo postati potpuno jasna, i to se i desilo jer je svet vrlo brzo uhvatio korak sa njegovom vizijom. Predvideo je da će i delovi knjige biti neobično pogrešni. Čuveno je njegovo previđanje značaja interneta u početku. Nismo uočili da će internet, koji je u početku bio mreža akademika i tehničkih entuzijasta, procvetati u globalnu mrežu kakva je danas. Ipak, mudro je bilo priznati grešku na vreme i uložiti veliki novac i energiju kompanije da se taj zaostatak nadoknadi. To je divan primer kako neuspeh može da se pretvori u podsticaj za nove još snažnije napore. Internet dominira njegovom novom knjigo Biznis, brzinom misli (Bussines@The Speed of Tought).

U svakom slučaju od njega mnogo više možemo naučiti ako gledamo šta radi, kao menadžer i lider, nego čitajući njegove knjige. Bill Gates je prvenstveno marketing guru, sopstvenu metodu opisuje kao šestodelnu biznis strategiju:

1)      Usredsredite svoje snage ka tržištu sa velikim potencijalom i niskom konkurencijom

2)      Uđite na tržište prvi i na velika vrata.

3)      Definišite vlasničke odnose.

4)      Štitite tu poziciju na svaki mogući način.

5)      Ciljajte visoke veleprodajne marže.

6)      Napravite ponudu koju je teško odbiti.

 Od samog početka on je isprobavao svoje učenje.  1980.godine IBM se približio maloj kompaniji Microsoft-u u potrazi za softverom za tajni projekat, PC. Sve što su Gates i Allen u tom trenutku mogli da im ponude bila je njihova verzija BASIC-a.  Međutim na pitanje IBM, da li bi Microsoft mogao da im obezbedi kompletan operativni sistem, odgovorili su potvrdno, bez obzira što ga u tom momentu nisu ni imali. Imali su na umu jedan proizvod male kompanije Seatlle Computer Products, koji bi činilo se mogao biti od koristi. U odsustvu IBM, oni ga otkupljuju za 50.000$ a IBM-u izdaju licencu za trajno korišćenje istog, za samo 80.000$ bez dodatnih povlastica. To je bila ponuda koju IBM nije mogao da odbije, koja je glatko potukla dve konkurentske kuće, ono što IBM nije primetio ili za to nije mario, je to što je Microsoft zadržao pravo da izdaje licence za svoj proizvod trećim licima. Da se zaključiti da IBM tog momenta nije bio potpuno svestan da će PC biti mnogo više od kućne igračke, Gates je uočio ogromni tržišni potencijal i obezbedio je ulaznicu prvi na krilima najjačeg igrača na tržištu. Kao što je sam naveo u svojoj  prvoj knjizi. Uključiti se u povoju PC revolucije je prilika koja se jednom pruža u životu, mi smo je zgrabili.

Jedna stvar je imati ideju, potpuno druga stvoriti organizaciju koja treba da je realizuje. Gates se tada latio posla stvaranje potpuno nove vrste organizacije, bez prethodnog iskustva, bez MBA diplome, bez mentora. Nazvao ju je intelektualna kompanija.  Jedina sirovina koju koristi intelektualna kompanija je snaga uma. To znači angažovati  najtalentovanije i najobrazovanije, stvoriti okruženje koje im omogućava da se u potpunosti iskažu, i izgraditi sistem koji će rezultate njihovog rada, to intelektualno predivo pretvoriti u štof. Onda imamo proizvod koji je još potrebno upakovati i prodati. Sedište kompanije u Redmondu, blizu Seatlle-a, često porede sa studentskim gradom, to i jeste jedan napredan univerzitet, sa jednim najvažnijom i vrlo jasnom svrhom, a to je postaviti PC na svaki radni sto i u svaki dom ( naravno sa Microsoft-ovim softverom unutra, mada to Bill Gates ne naglašava u poslednje vreme).

Ovako Gates objašnja njihov način rada, ....mi čitamo, pitamo, posećujemo predavanja, poredimo beleške i zapažanja... konsultujemo stručnjake, sanjarimo, razrađujemo ideje, formulišemo i ispitujemo hipoteze, pravimo modele i simulacije, debatujemo, praktikujemo nove veštine. Ključnu ulogu u tom procesu igra, on to zove DNS-(digitalni nervni sistem), e-mail-ovi i kompjuterski sistemi koji omogućavaju svakome da nauči ono što želi.

To zaista zvuči sjajno, ali se nigde ne pominje kako se donose odluke. U početku su sve odluke donosili Bill Gates ili Paul Allen. Ipak, koliko god da su sposobni , njih dvojica  nisu u stanju da lično kontrolišu džina koji neprestano izrasta. Pored toga, greške su neminovno počele da isplivavaju, kao katastrofalan neuspeh Windows NT-a na tržištu. Tako da je Gates bio primoran da 1999. godine potpuno redefiniše kompaniju. Projekt je nazvao VV2 (Verzija Vizije 2). Cilj je bio da se fokus sa personalnih računara preusmeri na informacioni softver i hardver  svake vrste, i da se kompanija prestroji oko potreba kupaca. Kompanija je podeljena na 8 odvojenih i autonomnih biznis grupa, po šablonu usvojenom od strane Alfred P. Sloan-a, legendarnog šefa General Motors-a iz najboljih dana, i ličnog heroja Bill Gates-a.  Gates je ustanovio da se klasične menadžment teorije itekako mogu iskoristiti.

Iza hijerarhije, postoji i jasna kadrovska politika, koja daje kompaniji neobičnu živost i energiju. On to naziva 5E:

1. Bogaćenje

2. Potvrđivanje

3. Naglasak na izvođenju

4. Egalitarizam

5. E-mail

Bogaćenje je motiv koji dovodi mlade i talentovane ljude u kompaniju. Gates je napravio mnogo milionera putem akcija koje je dodelio kao nagradu za uspešan rad. To izvođenje se ocenjuje dva puta godišnje, ocenom od 1-5, gde 4 znači izuzetan rad, a 1 znači zbogom. Jednakost je očigleda po ležernom stilu na radnom mestu, ispod koga se krije grozničava mentalna aktivnost, i e-mail je svuda, naravno. Ipak u Microsoft-u se vrlo dobro zna ko je glavni, ko donosi važne odluke i ko dugoročno planira strategiju  kompanije, to još uvek radi Bill Gates.

 Sledeći guru na našoj listi nam  takođe sopstvenim biznisom pokazuje kako se danas upravlja, samo što njegov biznis nije softver, nego pumpe i sudomašine, i ne u Severnoj nego u Južnoj Americi. On je Ricardo Semler iz Brazila.

(Transkript radio  emisije  Charles Handy-a na  svetskom servisu  BBC-a o dvanaest  najznačajnijih i najuticajnijih  mislilaca  menadžmenta  današnjice)