Blog: Promena ideja!

    Dugo godina  poznajem Petera Druckera. Rođen je u Beču, četiri godine pre početka Prvog svetskog rata. Prisutan je jako dugo, toliko da njegove ideje kada ih je prvi put saopštavao su važile za  revolucionarne, čak apsurdne, sada su postale poznate, opšte prihvaćene i  prosto se podrazumevaju. Pripisuje mu se da je izumeo menadžment, na primer. Do pojave Druckera, menadžment je bio nešto što su ljudi radili, ali ga nisu promišljali niti o njemu debatovali, jer kao takav nije bio definisan.

Njegov prvi veliki doprinos je to što se usredsredio na menadžment kao posebnu disciplinu. Pripisuju mu se i zasluga da je izmenio lice američke industrije. Postavio je koncepte koji su danas opšte prihvaćeni od razvijenih svetskih ekonomija. Sugerisao je, recimo vladi da privatizuje veliki broj njenih  funkcija, mnogo pre nego što je bilo koja vlada zapravo to uradila. Prvi je govorio o diskontinuitetu ideje da će budućnost biti potpuno drukčija pre nego dobrim delom slična sadašnjosti. On je definisao pojam managment by objectives i pisao je o decentralizaciji u vreme kada je najveći broj kompanija još uvek bio uređen nalik velikim zemljoposedima kojima upravljaju njihovi vlasnici.

Da, pisao je o tome, jer sebe je prvenstveno video kao pisca. Napisao je oko tridesetak knjiga koje su prodate u pet ili šest miliona primeraka. Takođe je ostavio za sobom stotine članaka i eseja. On još uvek predaje,  učestvuje na konferencijama putem satelitskog linka iz njegovog doma u Kaliforniji, iako u devedesetim vodi i dva tečaja na biznis školi Univerziteta "Claremont". " Ja učim slušajući" rekao mi je jednom prilikom, i dodao, "...sebe". Pomislio sam da se našalio na njegov enigmatski način, ali sam shvatio da je bio ozbiljan. On koristi svoje lekcije i knjige da razradi svoje ideje.

 U stvari je skroman, on je najrenesansnija osoba na ovoj listi gurua. Širokih nazora, navikao je da se svake godine usresredi i ovlada određenom novom  temom, tako da je pravi ekspert u mnogim oblastima. Dugi niz godina predaje japansku umetnost. U srcu je društveni istoričar i sposoban je da povuče neverovatne paralele između različitih epoha i društava.Šta bismo izubili da je drugi pisac o menadžmetnu propustio činjenicu da reč "rizik" ima arapske korene i doslovno znači " zaraditi jedan hleb dnevno"? Ili  ne bi spomenuo, usput, da je prva konferencija menadžera organizovana 1882. od strane nemačke pošte, i da se niko nije pojavio? Čitati Petera Druckera znači učiti više o svemu.

Kao i mnogim piscima, njegove knjige su međaši njegovog života. Suviše ih ima da bismo ih sve saželi, ali su sve vredne čitanja, i veoma pitke jer on jezik doživljava ozbiljno. Jezik -kaže on- ..to je cement koji drži ljudski rod na okupu. Njegova proza ima pouku i uzbudljiva je. Prosto uživa da vas iznenadi. Uzmite bilo koju, ali pet njegovih knjiga, izdvajam jer jasno  označavaju različite faze  njegovog mišljenja.

Prvi od tih međaša je  Pojam korporacije, Drucker-ovo objašnjenje organizacije General Motors-a. Napisana 1945., ne previše čitana danas što je prava šteta, jer je riznica mudrosti. Da pomenemo, tu je prvi put izložio kako i zašto decentralizacija donosi rezultat. Proračunao je da se u to vreme 95% odluka donosilo u poslovnim jedinicama, ostavljajući samo najkrupnije odluke centrali. Drucker je bio oduševljen decentralizacijom zbog njenog uticaja na, kako on to zove, ljudski trud, motivaciju koja se stara da ljudi uče i rade. Decentralizacija je stvorila mala udruženja gde su ljudi osetili da je njihov doprinos značajan. Ta mala udruženja su takođe i eksperimentalne radionice za mlade menadžere, gde su imali slobodu i da pogreše, a da pritom ne ugroze čitavu kompaniju. To su bili inkubatori talenata.

Ironije, General Motorsu se knjiga nije dopala i odbio je njenu upotrebu u kompaniji. Ali japanci su je čitali i učili iz nje i primenili je, na sopstvenu  korist. Konačno, sredinom osamdesetih, najveći deo vodećih američkih kompanija je shvatio poruku, i decentralizovane su. Drucker je kasnije govorio -  Ljudi su bogatstvo, a ne trošak. Japanci su prihvatili tu ideju, a mi nismo.  Ideja iz ove knjige o "odgovornom radniku" je preuzeta od Tojote, a njegov apel za garantovanim godišnjim prihodima je postao sastavni deo politike zapošljavanja u Japanu.

 Kada je već izumeo menadžment, Drucker  je morao i da nas nauči kako da ga koristimo.

Njegova knjiga The Effective Executive sažima njegove poglede vrlo jezgrovito. Počinje vrlo jednostavnim pitanjem " Šta je biznis?" Uobičajen odgovor bi otprilike bio -Organizacija koja ostvaruje profit. To ne samo da nije tačno, već je i nebitno, odgovara Drucker. Trganje za profitom nije svrha menadžerskih odluka, već test da li odluke donose rezultat, da li rade. I nastavlja  Ako želiš da znaš koji biznis treba da pokrenemo sa svrhom koja postoji van samog biznisa, u društvu, u stvari, otkako je biznis postao organ društva, postoji samo jedna ispravna definicija svrhe biznisa, a to je, naime, da stvori kupca.  Ovo je Drucker-ov verovatno najčuveniji citat. Postoji samo jedna ispravna definicija svrhe bisnisa, a to je, da stvori kupca.

Drucker je i praktično definisao posao menadžera. Šta konkretno menadžer radi? Menadžer radi pet stvari:

·                     menadžer postavlja ciljeve

·                     menadžer organizuje

·                     menadžer komunicira i motiviše

·                     menadžer meri rezultate

·                     menadžer razvija ljudstvo, uključujući i sebe

Poprilično jasno, nekad je to bilo novo, a danas se često   zanemaruje.

Drucker je kasnije elaborirao postavljanje ciljeva u knjizi  Managment by results i mnogi su se složili da je to njegov najveći doprinos menadžmentu.  Tačka fokusa na menadžerske aktivnosti je izvučena iz konteksta inputa i outputa, kao i  iz ugla kontrole, i postavljena u ravan menadžmenta rezultata.

  Ali, uvek postoji ali, svaka ideja koja puca  daleko može se vratiti kao bumerang.

Menadžment po ciljevima lako može da se pretvori u menadžment po normi, gde će ljudi više vremena provesti jureći brojke, umesto što će raditi svoje stvarne poslove. Ako postavite policajcu visoku normu kazni  u toku nedelje, najverovatnije da će se zdušno posvetiti nepropisnom parkiranju umesto ozbiljnim krivičnim delima. Drucker je znao za problem. Potrebno je meriti samo ono što je najznačajnije. Ono što je Drucker želeo je radno mesto  koje je povereno radnicima, bez  suvišne kontrole, gde će radnici znati šta se od njih očekuje, kako će se njihov učinak meriti, i na koji način će biti nagrađeni.

Krajem šezdesetih Drucker se posvetio fenomenima spoljašnjeg sveta van organizacija. The Age of Discontinuity je prva iz serije knjiga koje se bave društvenim preobražajima i njihovom uticaju na menadžera budućnosti. Iako je ta knjiga objavljena 1969.god., dok je čitate imate utisak da je napisana juče. Njegova zapažanja o promenama društvene klime odjekuju do danas.

Prva od ovih promena je nastanak intelektualne industrije. Intelektualnoj industriji je potrebna nova vrsta radnika, radnika koji vole izazov, ne rutinu. Pronaći ih i očuvati im motivaciju biće novi izazov za menadžment. Pomislite na dizajnere, web developere, konsultante. "Intelektualni radnici," tvrdio je Drucker " ne mogu biti zadovoljni poslom čiji je krajnji cilj prosto izdržavanje".

 Druga značajna promena je nastanak globalne ekonomije. Globalno tržište podrazumeva da svi žele pristup istim dobrima. Prognozirao je da će nas to uvesti u eru upadljivog luksuza. Kada je svet tvoj kupac, jednostavno više ne možeš misliti lokalno. To što je Drucker predvideo pre trideset godina, danas je oko nas. Pomislite samo na internet.

Treća promena je rastuće nezadovoljstvo državom. To je brinulo Druckera. Nikada, pisao je, nije bila potrebnija snažna država nego u ovim rizičnim vremenima. To ne znači da država treba da radi  sve, naprotiv država treba da se bavi zakonodavstvom, da pribavlja i kontroliše novčana sredstva, a izvršenje da prepusti drugima.  On je to nazivao reprivatizacijom. Taj princip države su počele da primenjuju deset do dvadeset godina kasnije. To nije baš uvek išlo lako jer privatne kompanije jednostavno nemaju istu dozu odgovornosti prema javnosti kao država. Reprivatizacija može značiti i više ekonomskih sloboda za kompanije, a manje za individue.

Osamdesetih godina dvadesetog veka Drucker je počeo da očajava nad svojom prvom ljubavlju, velikim korporacijama. Otkrio je da su zaglavljene u prošlosti, okrenute sebi i previše naviknute na debele plate. Stoga, svoju pažnju je okrenuo preduzimačima  nove industrije.

Njegova knjiga,  Inovacije i preduzetništvo je objavljena 1985.god. Tu opaža da u stabilnim vremenima kompanije moraju permanentno da poboljšavaju, dok u vreme promena moraju korenito da menjaju. To je šarmanta knjiga sa naslovima poput  Pogodi ih tamo gde nisu ili Nisu li nove ideje rizične?  i odgovara Naravno inovacija je rizik- i zaključuje - Sve ekonomske aktivnosti su po definiciji veoma  rizične, ali braniti juče, ne inovirati, to je mnogo rizičnije.  (Najveći rizik je ne prihvatati nikakav rizik).

Sve je to istinito, preduzetničko društvo je sjajno za one koji umeju, ali grozno za one kojima je potrebna sigurnost velikih kompanija, i koji ne vide način da opstanu samostalno. Proizvod toga je nastanak nove podele, na bogate i siromašne. Da spreči  ovo Drucker se uvek zalagao za snažan neprofitni i nevladin sektor, koji bi ovu razliku učinili podnošljivijom. U poznim godinama učinio je mnogo da ojača ulogu neprofitnih  organizacija, ili kako ih on zove "socijalnog sektora". Oni, a ne vlada, su najsposobniji da se uhvate u koštac sa socijalnim problemima koji nastaju kao posledica zahuktalog  konkurentskog kapitalizma.

Delo Petera Druckera je uvek bilo u skladu sa vremenom, zapravo obično je išao i ispred vremena. Kroz čitav njegov rad je protkana nit doslednosti. Upitan za mišljenje o efektima sopstvenog rada odgovorio je - da je menadžment mnogo više od jurenja položaja i sticanja privilegija, mnogo više od ugovaranja poslova. Menadžment utiče na ljude i njihove živote.

 U narednom delu ćemo pričati o još jednom čoveku kome su ljudi na prvom mestu - Tom Peters-u.

 

(Transkript radio  emisije  Charles Handy-a na  svetskom servisu  BBC-a o dvanaest  najznačajnijih i najuticajnijih  mislioca  menadžmenta  današnjice)