Dubai u magli
Foggy Dubai morning - from Joi ( preuzeto ovde)
Veličanstveni Dubai, simbol (ne)ostvarne ljudske težnje da prevlada prirodu i u pustinji stvori veštačku oazu sa idealnim uslovima za život . Od onih koji su imali sreću da ga posete, a neki i ostanu tamo da rade, sam slušao samo reči divljenja i očaranosti onim što su tamo videli i doživeli. Ali ovo nije turistički bedeker, Dubai je fenomen zlatne ere eksploatacije fosilnih goriva i šta će ovaj čudesni grad simbolisati u budućnosti, vreme će da pokaže. Cvet zapada koji je nikao na istoku i munjevito se razvio za svega pola ljudskog veka, lako može postati nadgrobni spomen na neuspeh sumanute ideje trijumfa nad priodom. Dubai je ekstrem, krajnja tačka, esencija stremljenja civilizacije kojoj pripadamo.
Ako stavimo po strani euforiju koju proizvode nadrealne slike ovog naftnog raja, evo nekoliko činjenica o ovom gradu i aktuelnom trenutku kroz koji prolazi.
Dubai je grad koji danonoćno grade robovi, najčeće prevarom dovedeni iz svojih zemalja (Indija, Pakistan, Bangladeš itd) uhvaćeni u zamku obećanja o velikoj zaradi na gradilištima. Kada dospeju u Dubai, oduzimaju im pasoše i nude posao za deseti deo obećane zarade, od koje je nemoguće da otplate inicijalni dug koji su prihvatili. Eksploatacija može da počne, jer ne postoji put nazad. Dane provode na vrhovima najviših građevina na svetu, u ekstremnim uslovima za rad. Turistima sa zapada se preporučuje najviše 10 minuta na otvorenom, poređenja radi. Noći provode u udaljenim nehigijenskim naseljima bez kanalizacije na ekstremnoj vrućini.
Dubai je grad izgrađen u pustinji, i troši neverovatne količine energije na rashlađivanje. Nedavno su otvorili i veštači skijaški centar u zatvorenom tek da pokažu da se ima i može. Problem nedostatka vode su rešili najskupljim procesom desalinizacije vode, tako dobijena voda je skuplja od nafte, jer se litar vode dobija utroškom energije iz dva litra nafte. Zahvaljujući svemu navedenom logično je da je Dubai rekorder u emisiji ugljen dioksida u atmosferu po glavi stanovnika. Emisija je veća 250% čak i u odnosu na tradicionalno nesavesne Amerikance.
Dubai je grad koji je u potpunosti zavistan od keša, smanjeni priliv novca od nafte, znači nedostatak pijaće vode, i čak i jednočasovni nestanak električne energije znači kataklizmu za njegove stanovnike u građevinama u kojima se prozori ne otvaraju, a temperatura bez hlađenja lako doseže i 70 stepeni Celzijusa. Svesni svega ovoga, ljudi sa zapada su počeli da panično emigriraju iz grada, dok to još uvek mogu. Tokom proleća je u blizini aerodroma pronađeno više od 3.000 napuštenih automobila za koje se pretpostavlja da su emigranti-biznismeni u žurbi ostavili za sobom.
Najnovija objava Dubai World-a, najvećeg konglomerata u UAE, vlasnika svih onih veštačkih ostrva da nije u stanju da servisira svoje ogromne dugove u narednih šest meseci, su zapravo najava bankrota koji ima potencijalnu snagu da ponovo snažno zatrese globalne finansije i pokrene lavinu sa nepredvidivim posledicama. Više o ovoj vesti.
Po svemu sudeći magla je pala na Dubai, ali to ne znači da je samo Dubai u magli.
Ovih dana se slavi dvadeset godina od rušenja Berlinskog zida i na sve strane možemo čitati i slušati o implikacijama i istorijskoj magnitudi tog događaja. Ono što je u nekoj mojoj paralelnoj istoriji ostalo upamćeno po snazi značenja, emocija i simbola se desilo na periferiji rušenja tog jebenog zida 21. jula1990. godine na nekadašnjoj "ničijoj zemlji" između Potsdamer Placa i Brandenburške kapije koja je za tu priliku pretvorena u scenu za možda najveću rock operu ikad "The Wall". 
