Blog: Promena ideja!

                     Od sredine prošle godine, vlade vodećih industrijskih zemalja, iza kulisa vode  borbu epskih razmera da sačuvaju i održe sistem finansija u životu. Do sada, Nemačka je upumpala 679 milijardi dolara da stabilizuje bankarski sistem, Velika Britanija je u tu svrhu izdvojila iznos ekvivalentan petini bruto društvenog proizvoda. U međuvremenu, od novembra 2008.god, SAD su potrošile ili se obavezale na povlačenje 7.8 biliona  dolara kako bi stabilizovale oštećen finansijski sektor, što je zapanjujući iznos pribiližan polovini bruto društvenog proizvoda. Čak ni to nije bilo dovoljno da se ojača krv kapitalizma koji je uhvatila hemoragična groznica, koja se prenela i u novu godinu. U februaru, čak je i predsednik Barack Obama (čuvar nade od pre nekoliko meseci) otvoreno upozorio na moguću "katastrofu" ukoliko Kongres ne odobri novih 700 milijardi dolara stimulansa njegovom novom državnom blagajniku Timothy Geithner-u, a takođe najavio novi plan za dodatno zaduživanje od 2.1 biliona dolara. Dow Jones je pao dodatnih 4.6 procenata uprkos ovoj vesti. 

                             Od proleća 2009, vodeće kapitalističke zemlje u Evropi, Severna Amerika i Azija su potrošili ili se obavezali na neverovatan ukupni iznos od 10 biliona dolara, što je suma bez presedana u ljudskoj istoriji. Ako uzmemo primer Maršalov Plan za obnovu Evrope nakon II sv. rata koštao je 9.3 milijardi dolara. Prema UN-u, 195 milijardi dolara bi bilo dovoljno da se iskoreni smrtnost koja ima za uzrok siromaštvo i glad u trećem svetu (uključujući smrtnost od malarije, pothranjivanja i side). Suma koju su političari odvojili da sačuvaju kapitalizam je već 50 puta veća od iznosa koji je potreban da se desetine miliona ljudi spase patnje i preuranjene smrti.                                             

  Da su bogate nacije 10 biliona dolara uložile u zdravstvo, privredu i infrastrukturu trećeg sveta, pre nego u najmoćnije banke i  privatne finansijske institucije, tim novcem bi sigurno otvorile jednu novu epohu istoriji ljudske vrste. Globalnu ljudsku zajednicu u kojoj bi svakom čoveku bila  garantovana podnošljiva egzistencija.

1 bilion=1 000 000 000 000 =10¹²

1 BILION= HILJADU MILIJARDI= MILION MILIONA

10 BILIONA= 10 HILJADA MILIJARDI = 10 MILIONA MILIONA

I sve to za nepunih godinu dana (­<365)

Carl Sagan je u u svojoj knjizi Milijarde i milijarde…lepo opisao moći i lepote kvantifikacije, na scenu su nastupili bilioni, nakon njih ćemo imati bilijarde, trilione, kvadrilione, kvintilione, sekstilione. Uz sve veći broj milionera, dobili smo i milijardere, kojih je sve više. Zahvaljujući ovoj krizi i bailout-u dobićemo prve bilionere i eksponencijalni rast se nastavlja u nedogled, ali čak su virusi i bakterije "svesni" da eksponencijalni rast ne može trajati beskonačno jer bi ekponenti vrlo brzo sve proždrli. Isti zakon važi i za demografsku eksploziju čiji smo svedoci, ni ovaj rast neće trajati u nedogled,pritom vodeći uzrok naglog porasta stanovništva na zemlji je siromaštvo.

 Siromaštvo više nije posledica tehnološke nemogućnosti da se proizvede dovoljno hrane za sve i osigura podnošljiva egzistencija, već je poseldica načela tržišne ekonomije koja proizvodi za novac tj. zadovoljava potrebe (kakve god da su) isključivo  onih koji imaju novac da te potrebe plate. Rešenje je u iskorenjivanju siromaštva, a ne u međusobnom istrebljenju.  

Sve što nam je potrebno, jeste promena ideja!

POGLAVLJE DRUGO- KONAČNI BANKROT

 S one strane neodgovornosti

 David Walker, bivši generalni nadzornik u SAD, upozorio je pred izbore 2004.god da ako se ne sprovede suštinska reforma u Americi, da do 2009. godine poreski obveznici više neće biti u mogućnosti da plate kamatu na nacionalni dug. Studija naručena od strane državne blagajne iz 2001. god. zaključuje da ako dug nastavi da raste istim tempom do 2013. porezi će morati da porastu za čitavih 65%.

Ako Amerika ne može da plati kamatu na sopstveni dug, to je onda poslednji stadijum ekonomskog kolapsa i školski primer bankrota. Sistemska kriza će se proširiti svetom, imajući u vidu veoma kompleksnu povezanost finansijskih i trgovačkih sistema.

Kako dolazi do ovoga? Zašto je američki nacionalni dug u januaru 2009.  12.250.000.000.000 dolara? Od 203 države na svetu, samo 4 nemaju spoljni dug. Zajednički spoljni dug svih država iznosi oko 52 triliona dolara i ne uključuje unutrašnji dug svake od ovih država.

Čitav svet je bankrotirao. Kako? Kako svet kao takav može sebi dugovati novac? Tako što je sve to jedna očigledna besmislica. Tako što novac u suštini ne postoji. Postoje samo planetarni resursi, ljudski rad i oštroumnost. Monetarni sistem je jedna obična igrarija.. zastarela a pritom i u disfunkciji.  Oni koji imaju moć menjaju pravila igre po sopstvenom nahođenju, pravila u skladu sa suparničkim i izopačenim shvatanjima. (Dalje)

PETI MEHANIZAM

MANIPULACIJA FINANSIJAMA

 Današnji novac je  fiat money , vrsta nezamenjivog novca koji nastaje državnim dekretom, što znači da njegova vrednost zapravo proističe isključivo iz odluke države. Drugim rečima, ništa drugo ne podržava vrednost novca do znoja radnika koji razmenjuju svoj rad za novac. Nekada davno postojao je zlatni standard, koji je bio osnova za vrednost novca, iako je i ovo bio proizvoljan način određivanja vrednosti novca jer je izvor vrednosti  prosto  bio prenet na jednu sirovinu, zlato. A vrednost svake sirovine zavisi od njene dostupnosti i  podleže uticaju ponude i tražnje, što je čini nestabilnom i u stalnoj fluktuaciji.   (Dalje)

 ČETVRTI MEHANIZAM

POREMEĆAJ SISTEMA VREDNOSTI

Naša verovanja i sistem vrednosti su produkt kulture. I dok su  izvesne ljudske osobine i ponašanje genetski predisponirani, znanje koje smo osvojili i način na koji delujumo i  shvatamo u skladu s njim je suštinski jedan novi fenomen.

 Imajući to u vidu, monetarnom sistemu je bio potreban neki vid komunikacije sa širokom javnošću kako bi obznanio šta je to novo što je moguće kupiti. Tako je nastao advertajzing. Karakteristika advertajzinga je promocija,  koja je u stvari manir u komunikaciji  koji ima za cilj da stvori naklonost prema proizvodu ili usluzi, tj predmetu promocije. Drugim rečima, posao advertajzinga je da namami i izmanipuliše potrošača da kupi određeni proizvod. Ovakva manipulacija ima mnogo oblika, ali jedan od najefektivnijih je poigravanje  zajedničkim vrednostima,uz pomoć kojeg se lako dolazi do onoga što je gotovo svakome bitno.

 Ipak, pre nego što nastavimo, bitno je naglasiti da obrazac masovne potrošnje koji trenutno postoji u Americi i širom sveta nije takav oduvek. Amerika je nastala na protestantskoj posvećenosti radu i radnoj etici gde su dominantne vrednosti štedljivost i ekonomičnost, sve do ranog XX veka kada su poslovni krugovi zajedničkim naporom uspeli da izopače ove vrednosti i stvore novu armiju impulsivnih, večno nezadovoljnih, statusno osvešćenih potrošača. Postepeno se došlo do toga da današnji amerikanac troši duplo više nego nakon II svetskog rata.

 Jedna od najmoćnijih formi manipulacije opštim vrednostima je u procesu identifikacije ličnosti sa određenim idealima. Patriotizam i religija su klasični primeri, koji kroz indoktrinaciju od malih nogu uslovljavaju pojednica da oseća blisku vezu sa nacijom ili verom,  na osnovu koje će kasnije  bezuslovno i nekritički  braniti te vrednosti. (Dalje)