Blog: Promena ideja!

    Dugo godina  poznajem Petera Druckera. Rođen je u Beču, četiri godine pre početka Prvog svetskog rata. Prisutan je jako dugo, toliko da njegove ideje kada ih je prvi put saopštavao su važile za  revolucionarne, čak apsurdne, sada su postale poznate, opšte prihvaćene i  prosto se podrazumevaju. Pripisuje mu se da je izumeo menadžment, na primer. Do pojave Druckera, menadžment je bio nešto što su ljudi radili, ali ga nisu promišljali niti o njemu debatovali, jer kao takav nije bio definisan. (Dalje)

           Bilo bi dobro, da napomenem za početak, da sam  odrastao u parohiji u Južnoj Irskoj gde je moj otac bio protestantski sveštenik. Svojevremeno sam odbacio gomilu njegovih religijskih uverenja ali sam svestan da moralni  obrasci usvojeni u tom periodu još uvek vrše uticaj na moje mišljenje. Otuda ne mogu podržati  predatorski kapitalizam koji stavlja profit ispred osoba, ili menadžment koji ljude svodi na prostu statistiku. Biznisi mogu  biti velike poluge progresa, ali moraju biti načisto s tim šta podrazumevaju pod progresom. To može biti samo profit za vlasnike, bez brige o bilo kome ili čemu drugom. Menadžment, drugim rečima, može biti koristan i sa nešto filozofskih načela.  (Dalje)

(Transkript radio emisije Charles Handy-a na svetskom servisu BBC-a o dvanaest najznačajnijih i najuticajnijih mislilaca menadžmenta današnjice)

Da li je u današnje vreme globalnog kapitalizma menadžment postao neka vrsta religije? Ko su ti gurui i čemu nas uče? Sa koliko uspeha  su se dokazali u prošlosti i koliko pažnje zaslužuju njihove ideje?

Ovo su pitanja na  koja ću  pokušati da pružim odgovor u dvanaest kratkih eseja u ovom  priručniku o guruima menadžmenta.

U svakom članku  ćemo se fokusirati na jednog od gurua. U prvom ću se pozabaviti guruima uopšteno i pokušati da objasnim zašto ih smatram vrlo značajnim.     

Krenimo od početka,  da vidimo kako je nastao pojam guru. Niko ne zna kako se to tačno dogodilo,ali pre više od dve decenije vodeće mislioce iz oblasti menadžmenta publika je počela nazivati guruima. Neki su predlagali da ih zovemo i vračevima, budući da njihove ideje najčešće nisu  mogle biti naučno potkrepljene.

 Za druge je guru bio znak da je menadžment više umetnost nego naučna disciplina ili pak ozbiljna profesija. Knjiga Menadžer za jedan minut prodata je u milionskom tiražu, ipak teško je zamisliti naslov Doktor za jedan minut koji bi uopšte imao tržište.

Uprkos svemu, menadžment je uvek bio nevidljivi sastojak uspeha. Piramide u Egiptu ili Kineski zid nisu mogli biti izgrađeni bez dobrog sistema upravljanja. Velike vojne akcije i pobede slavu jednako duguju kako oružju i junaštvu tako i dobroj komandi. Velike ideje leže beskorisno  rasute sve dok ih neko ne pokupi i pretvori u plodonosnu  aktivnost, ili u biznis, uz pomoć menadžmenta. Ekonomije jenjavaju i države trule i propadaju ako se njima ne upravlja na pravi način. (Dalje)