Gurui menadžmenta- Uvod
(Transkript radio emisije Charles Handy-a na svetskom servisu BBC-a o dvanaest najznačajnijih i najuticajnijih mislilaca menadžmenta današnjice)
Da li je u današnje vreme globalnog kapitalizma menadžment postao neka vrsta religije? Ko su ti gurui i čemu nas uče? Sa koliko uspeha su se dokazali u prošlosti i koliko pažnje zaslužuju njihove ideje?
Ovo su pitanja na koja ću pokušati da pružim odgovor u dvanaest kratkih eseja u ovom priručniku o guruima menadžmenta.
U svakom članku ćemo se fokusirati na jednog od gurua. U prvom ću se pozabaviti guruima uopšteno i pokušati da objasnim zašto ih smatram vrlo značajnim.
Krenimo od početka, da vidimo kako je nastao pojam guru. Niko ne zna kako se to tačno dogodilo,ali pre više od dve decenije vodeće mislioce iz oblasti menadžmenta publika je počela nazivati guruima. Neki su predlagali da ih zovemo i vračevima, budući da njihove ideje najčešće nisu mogle biti naučno potkrepljene.
Za druge je guru bio znak da je menadžment više umetnost nego naučna disciplina ili pak ozbiljna profesija. Knjiga Menadžer za jedan minut prodata je u milionskom tiražu, ipak teško je zamisliti naslov Doktor za jedan minut koji bi uopšte imao tržište.
Uprkos svemu, menadžment je uvek bio nevidljivi sastojak uspeha. Piramide u Egiptu ili Kineski zid nisu mogli biti izgrađeni bez dobrog sistema upravljanja. Velike vojne akcije i pobede slavu jednako duguju kako oružju i junaštvu tako i dobroj komandi. Velike ideje leže beskorisno rasute sve dok ih neko ne pokupi i pretvori u plodonosnu aktivnost, ili u biznis, uz pomoć menadžmenta. Ekonomije jenjavaju i države trule i propadaju ako se njima ne upravlja na pravi način.
U najmanju ruku je onda čudno što menadžment ne uživa adekvatan društveni ugled kao profesija. Ali kad malo bolje razmislimo, niko ne želi da se njime upravlja . To pomalo zvuči kao biti manipulisan ili kontrolisan. Starije profesije kao medicina , pravo i obrazovanje taktično izbegavaju termin menadžer. Radije koriste mekše reči predsednik, upravitelj, direktor ili čak stalni sekretar kako bi odredili pozicije u sopstvenoj hijerarhiji.
U poslednjih sto godina menadžeri su pokušali da profesionalizuju svoju delatnost i tako redefinišu sopstvenu društvenu ulogu i ugled. Početkom prošlog veka prve biznis škole su se pojavile u Americi, a potom mnogo kasnije i u Evropi i Aziji. Danas gotovo svaki grad u svetu ima školu ili institut menadžmenta, pa ako želite da izgradite karijeru izvršnog menadžera onda je prvi korak steći MBA diplomu ( Master of Business Administration degree).
Ipak, frustrirajuće je to što tajne menadžmenta ipak ostaju neuhvatljive. Za razliku od prirodnih nauka ovde nema jasnih i čvrstih zakona. Kada bi postojali verovatno bismo svi bili bogataši. Život ne čeka, zemlja se okreće , nove tehnologije dolaze, ljudi imaju nove potrebe i zahteve koje menadžment treba da reši ili zadovolji. Kako bi stvar bila još komplikovanija istraživačke laboratorije menadžmenta nisu skrivene po institutima i univerzitetima već su napolju u živom biznisu uvek eksperimentišući, prilagođavajući se i krivudajući u borbi za opstanak.
Tu nastaju gurui. Njihova uloga je da protumače i rašire oko sebe ono što se čini delotvornim. Oni su pčele-radilice menadžmenta, oni zuje po svetu, pišu, predaju, savetuju se. Neobično je, međutim, što njihove knjige nećete pronaći u lektirama biznis škola. Moguće je, zbog toga što su pisane za poslovne ljude više nego za marljive studente. Njihove lekcije moraju biti uzbudljive i podjednako inspirativne, njihove ideje značajne i aktuelne. Što se svet brže okreće, ove radilice su nam sve potrebnije, noseći ideje od jednog do drugog mesta, usput ih preformulišući i kodifikujući.
U ovom serijalu ću razmotriti dvanaest najznačajnijih gurua, navodeći zašto, po mom mišljenju njihove ideje znače i kakvu oni razliku donose u načinu upravljanja organizacijama. Čini se da je najveći deo menadžmenta zdravorazumski. Trik je uočiti smisao pre nego što postane opšte prihvaćen, zdravorazumski. To donosi prednost u odnosu na konkurenciju. To je ono što svet gura napred, i to je ono što gurui pokušavaju da urade.
Pa ko je na mojoj listi dvanaest gurua, koje uglavnom poznajem lično ili profesionalno? Naravno tu je Peter Drucker, sada u devedesetim ali još uvek nam otkriva svet svojom jedinstvenom prozom i grlenim austrijskim naglaskom. Zapravo, pomenuti bilo koju ideju u menadžmentu koja funkcioniše i smem se opkladiti da je Peter Drucker pisao o njoj pre nego što se vi rodili. "Intelektualni radnik" je njegova ideja, takođe je uveo pojam "upravljanje ciljevima".Tu će takođe biti i Tom Peters čija knjiga U potrazi za izvrsnim , koju je napisao 1982. godine sa R. Waterman-om, je ušla u istoriju kao prva knjiga o menadžmentu koja je dosegla nacionalnu listu bestselera u Americi. Biće tu i Kenichi Omae, japanski strateg, koji između ostalog govori i o uticaju globalizacije na nacije; kao i Sumantra Goshal, dekan Hyderabad's new Business School , jednog od prvih glasnika nastanka istinski globalnih organizacija. Za interkulturnu debatu ćemo se osvrnuti na rad Fons Trompenaars iz Holandije. I na kraju, tu sam ja, irac maskiran u engleza, sa mojim idejama o organizaciji i kulturi kao i socio-psihološko interesovanje za čoveka. Biće to jedan internacionalni izbor za glavni rastući internacionalni izazov - upravljanje u nestabilnom svetu.
Toliko u uvodu.
