Kako je došlo do promene ideja?
Nisam previše razmišljao o nazivu ovog bloga. Previše razmišljanja ionako često odvede na stranputicu, previše razmišljanja je i premalo akcije. Na brzinu sam prelistao svoj mentalni registar u potrazi za adekvatnim imenom i u trenutku se pojavio rezultat: " Sve što nam je potrebno, jeste promena ideja." Dobio sam naziv bloga, Promena Ideja !
Neko je to rekao, negde sam to pročitao, jako davno, ne znam ni kad ni gde. Eto, tu prostu rečenicu sam čuvao negde pozadi i nosio u sebi gotovo dve decenije, dobar deo života. Taj moto je uvek bio negde tu, isplivavajući povremeno u svest kao kakav san koji se pamti čitav život jer nosi za snevača nekakav značajan mentalni i životni sadržaj.
Ali otkuda baš ta rečenica, koju uzgred, nikada nisam ni razumeo u potpunosti, da "preživi" u svesti ? Pored svih onih bisera mudrosti, beletristike , stihova pesama, legendarnih filmskih dijaloga, propagandnih poruka kojima sam neprekidno bio izložen i sadržaja koji su zauvek nestajali istom brzinom kojom su i dolazili.
Ostala je nekako nerazrešena, misteriozna, nerasvetljena razumevanjem. Već sam bio objavio tuce postova kad mi se prva impresija vezana za taj moto u potpunosti vratila sa svim bogatstvom detalja. Sećam se sobe, teksture tepiha, mirisa prašine ispod kreveta, koji je bio univerzalno sklonište za kojekakve važne sitnice u svetu tinejdžera i najvažnije, erotske časopise. Listajući jednu od tada popularnih Erotika, na duplerici sam "uočio" Branku (i ime sam zapamtio). Branka je bila zanosna, jedra crnka u najboljem izdanju, u maniru duplerice red je bio da model ostavi i par generalija o sebi, kao horoskopski znak, godina rođenja, antropometrijske podatke sa akcentom na obimu grudi i kukova, i na kraju svoj životni moto. Pretdpostavljate već koji je Brankin životni moto, naravno, promena ideja. Znak pitanja koji je pratio promenu ideja sam odmah pretvorio u znak uzvika.
Iza citata je stajalo i čiji je citat, ali toga već ne uspevam da se setim. Setiću se već, tu ste sada i vi pa ćemo već jednom da taj znak uzvika pretvorimo u tačku. Sada, godinu dana nakon prisustva na ovom blogu, i meni je to postalo važno, jer vremenom to je postao i moj životni moto. Ne, ne, nemam nameru da poziram go, budite bezbrižni. Pisanje online jeste neka vrsta javnog eksponiranja i egzibicionizma ali ne bih ovom prilikom da produbljujem tu temu. Kako god, tako je zanosna Branka kumovala mom blogu i pomogla mi da pronađem svoj moto, a da toga nije bila ni svesna, kao ni ja, do nedavno.
Opisana zgodancija krije u sebi mnogo lepih poruka.
Nikad ne znaš na koje sve načine možeš da oplemeniš nečiji život.
Tu si da istražuješ.
Blogovanje jeste jedan od načina.
Ovo je moj pokušaj.
