SVEST O STVARNOSTI-ZEITGEIST
Jedina konstanta u prirodi je promena i ljudska shvatanja su uvek u procesu promene i preobražaja.
Sve ono što danas smatramo konačnom istinom, ne znači da će ona važiti i sutra. Nema konačne istine u univerzumu koji se konstantno širi. I to se odnosi i na ovo što čitate u ovom tekstu. Čak i kada se određeni prirodni fenomeni učine empirijski zasnovanim, po važećim naučnim standardima, javljaju se nove teorije koje menjaju kompletnu predstavu o istom fenomenu.
Rečima C.J.Keyser-a
"Apsolutna izvesnost je privilegija neobrazovanih i fanatika."
Letimičan pogled na nekada važeće teorije da je zemlja ravna, da se sunce okreće oko zemlje nam govori da je intelektualna promena stalna, i da ljudi moraju ostati otvorenog uma za nova saznanja, čak iako to saznanje ugrožava osećaj identiteta pojedinca. Nažalost, usputna posledice evolucije kulture je prožimanje ega kroz verovanja i vrednosti. Religija, na primer, nastoji da očuva poimanje sveta nastalo hiljadama godina ranije. Religiozne ideje su osmišljene na način da uslovljavaju i prete metafizičkim konsekvencama (pakao i raj) sve one koji se suprotstavljaju religioznom učenju. Otuda mnogi i dalje, iz straha održavaju religiozne svetonazore, odbijajući nova stanovišta koja im mogu pomoći u životu. Religija nije usamljena u ovome, jer mnogi ljudi su skloni da poveruju da ono što smatraju ispravnim i istinitim je i empirijski ispravno. Ovo naravno dobija puni smisao u savremenom svetu koji omalovažava one koji sumnjaju.
Sve što mislimo i znamo su zapravo verovatnoće, koje se savremenim analitičkim metodama mogu rangirati na skali od najmanje do veoma velike verovatnoće. Ali ne na osnovu ljudskog mišljenja i subjektivnosti, već na osnovu povratne reakcije prirodnog okruženja.
Kompletan tekst u izvornom obliku
