DUH VREMENA-ZEITGEIST
PRVI MEHANIZAM
NUŽNOST ODRŽANJA CIKLUSA POTROŠNJE
Uloga čoveka u monetarnom sistemu ima tri pojavna oblika,
Zaposleni- Potrošač- Poslodavac ( Vlasnik/Proizvođač)
Zaposleni izvršava zadatke za poslodavca u zamenu za novčanu nadoknadu, platu, dok poslodavac prodaje dobra ili usluge potrošaču u zamenu za profit, drugi oblik novčane nadokade. Naizmenično , i poslodavac i zaposleni preuzimaju ulogu potrošača, i zahvaljujući svojoj zaradi i profitu pribavljaju dobra i usluge važne za njihov opstanak. Čin kupovine dobara i usluga, što je uloga potrošača, omogućava poslodavcu sticanje profita, a zatim i isplatu plate zaposlenom.
Drugim rečima, postoji uslov neprekidne potrošnje, koja održava poslodavca u biznisu, a zaposlenom čuva radno mesto.
Važno je razumeti da ovaj ciklus plaćanja i potrošnje (ciklična potrošnja) ne sme stati, inače će se čitava ekonomska struktura srušiti. Jer, poslodavac neće dobiti svoj profit, i neće biti u stanju da plati zaposlenog, a i jedan i drugi neće biti u mogućnosti da sastave krug kao potrošači.
Posledice
1.Nijedan proizvod ne sme imati duži radni vek od onog koji neće ugroziti ekonomski integritet kroz cikličnu potrošnju.
Drugim rečima, svako proizvedeno dobro mora dotrajati u određeno vreme , u cilju nastavljanja kruženja i podrške igrača u igri ( potrošač, poslodavac, zaposleni). Ova karakteristika je poznata i kao planirano zastarevanje.
Planirano zastarevanje može imati dva aspekta
· Namerno( ili direktno) planirano zastarevanje, vešta kontrola efikasnosti nekog proizvoda koja precizno određuje vek proizvoda.
· Indirektno planirano zastarevanje, u cilju maksimiziranja profita, smanjuju se troškovi i uvode jeftini materjali ili loš dizajn, što rezultira lošim proizvodom kratkog radnog veka.
2. Konstanto uvođenje novih proizvoda i usluga s ciljem da predupredi eventualnu povećanu efikasnost prethodne generacije, bez obzira na upotrebnu vrednost, proizvodeći ogroman otpad.
Drugim rečima, otpad je nusprodukt potrebe industrije da održi cikličnu potrošnju u pogonu. Ovo najčešće znači da su zamenjeni istrošeni proizvodi bačeni u prirodu, što ugrožava životnu sredinu. Konstantna multiplikacija ubrzava zagađenje.
Nužnost održanja cikulsa potrošnje je motor koji pokreće čitav ekonomski sistem, veoma opasan i izopačen jer podriva primenu održivih rešenja u pogledu zaštite životne sredine. Konstantna reprodukcija loših proizvoda troši raspoložive resurse i zagađuje životnu sredinu.
Postavimo sada stvari drugačije, zamislimo razvoj proizvodnje koja bi strateški maksimizirala efikasnost i održivost svakog proizvedenog dobra, upotrebljujući najbolje materjale i tehnike raspoložive u datom trenutku. Zamislite automobil kome nije potrebno održavanje stotinu godina. Zamislite kuću izgrađenu od vatrostalnih materjala u kojoj su svi aparati, električne i vodovodne instalacije, izrađene od najsolidnijih materjala dostupnih na zemlji. U takvom razumnom svetu, u kom se proizvode stvari da traju, i jednako da smanje zagađenje i otpad bez nepotrebnog umnožavanja i uz maksimizaciju efikasnosti, monetarni sistem ne bi bio moguć, jer bi se strahovito usporio ciklus potrošnje i slabio takozvani privredni rast.
