Unapred,unatrag i dalje

                   Kraj 2009-te je ujedno i kraj prve decenije XXI veka, veka koji je i dalje sinonim budućnosti iako smo evo već dobrih 10 godina u toj budućnosti. Dobrih , naravno uslovno rečeno, jer ako napravimo osvrt na glavne događaje poslednjih deset godina malo toga je zaista dobro, i budućnost o kojoj smo sanjali u XXI veku kao da nije bila spremna  da se pojavi. Ipak, cilj ovog posta je da nas uvede u praznično raspoloženje a ne da nam otkrije surovu stvarnost.  Zato sam izabrao  da napravim osvrt na najpozitivniji i po meni najznačajniji događaj/proces koji se nesmanjenom brzinom dešavao tokom čitave decenije, a to je, pogađate, internet. Internet koji smo upoznali devedesetih je tokom poslednje decenije evoluirao u web 2.0, koji nas je od konzumenata internet sadržaja pretvorio u izvore i kreatore tog sadržaja . Web je postao ljudskije okruženje.  Došlo je vreme za worholovskih 15 minuta slave, na blogu, you tube-u, myspace-u, vikipediji, svako je dobio mogućnost da lako  komunicira sa udaljenim ili zaboravljenim prijateljima uz pomoć Skype-a ili na Facebook-u . Mnoge prekinute veze su se obnovile, a još više novih je uspostavljeno, nekad sićušni peer-ovi na svetstkoj mreži su sve uočljiviji i uticajniji. 

                  Već smo se na sve to i navikli i zaboravili kako je to izgledalo nedavno. Zato preporučujem da posetite  web arhiv koji nas poput vremenske mašine vodi do samog osvita interneta kroz  arhivirane web lokacije po izboru. Tu  možete videti  kako je izgledao npr.  home page Google 1999-te ili BBC home page 1996. Wikipediju  u vreme dok je imala tek par hiljada  članaka ili MySpace kada je imao skromnih 2000 poseta ili surfovati webom kakav je nekada  bio kroz 10 milijardi arhiviranih web stranica od 1996-2008 godine.

 

                   Kažu da je sledeći korak na internetu real time, Google je već krenuo sa eksperimentalnom platformom za real time komunikaciju i kolaboraciju Google Wave (preview). Ne želim da Vam prenosim utiske kako to izgleda ako to niste još uvek isprobali obavezno probajte. I ovaj blog će u novu godinu ući sa nekim sitnim novinama, prva novina će biti redovan dodatak  e-mail "pretplatnicima" u vidu fragmenata, utisaka, linkova i ostalih zanimljivosti koje  želim da podelim , a koje opet  nisu za blog post. Uz malo sreće, družićemo se i na potpuno novoj blog platformi.

Prvi newsletter dodatak  je pozivnica na Google Wave.

 

  U Novoj godini umesto ideje o promeni, želim Vam promenu ideja!

 

30/12,2009 U kategoriji: Život

Komentari (0)


Zavera činjenica

Collapse
 

                  Najnovije ostvarenje američkog dokumentariste Chris Smith-a,( poznatog po filmovima American Movie, Yes Men..) film nedvosmislenog naslova Collapse, u prvi mah ostavlja utisak još-jednog-u-nizu  filma namenjenog određenoj publici, sklonoj paranoji, senzaciji, katastrofama i teoriji zavere . Nije prvi put da se neko objavi sa svojom mračnom vizijom budućnosti, manje više uvek neko govori o kraju sveta, apokalipsi, sudnjem danu, sumraku civilizacije koja se po pravilu ne dešava ( aktuelan checkpoint 2012).

                 Ipak, ako pažljivo uđemo u kontekst ovog  filmskog portreta Michael Ruppert -a, kao intrigantnog medijuma  koji nam se obraća iz polumraka svog doma koji odaje utisak podruma, možda čak bunkera, sa jasnom porukom o izvesnom krahu civilizacije kakvu poznajemo, shvatamo da ovo ostvarenje nije jedno od mnogih. Ono što ga jasno izdvaja jeste logika, argumentacija i analitički pristup savremenim problemima i perspektivama. Kada priča već jednom krene Michael Ruppert prosto  dominira razumevanjem najkompleksnijih problema današnjice  poput energetskih, ekonomsko-finansijskih i populacionih. Narator se jasno ograđuje od teorija zavere uz opasku da se on  bavi jedino zaverom činjenica. 

                Sigurno je da će film izazvati protivrečne reakcije, sve  u zavisnosti sa kog aspekta pristupamo stvarnosti , tj. u kojoj fazi smo aktuelne agonije a po Michael-u to su sledeća stanja: poricanje-bes-izbegavanje-depresija-prihvatanje.  Samo bez panike, propast je nešto što se dešava po pravilu svim velikim civilizacijama. 

                    

               

                        

23/12,2009 U kategoriji: Svest o stvarnosti

Komentari (0)


Ko govori u ime Zemlje?* (epilog Hopenhagena)

Visoke zvanice:
"Ostalo je manje od 24 časa. Ako nastavimo ovako, doživećemo neuspeh. Vreme radi protiv nas, i ako ne popustimo u svojim stavovima Kopenhagen će biti katastrofa za svakog od nas ". Nikolas Sarkozi, izvor AFP

"Ne smemo da dozvolimo da politika sitnih i sebičnih interesa spreči strategiju za spas čovečanstva. Za sve nas ne postoji jači nacionalni interes od zajedničke budućnosti planete". Gordon Braun, izvor Guardian

"Moramo da pokažemo da svet radi zajedno, kao što smo pokazali tokom ekonomske i finansijske krize. Molim Vas, da u ovom duhu zajedno radimo narednih 24 časa kako bi se sutra mogli sastati i pokazati da smo shvatili, ne može se živeti kao do sada. Svet mora da se promeni. Hajde da vredno radimo narednih 24 časa."
Angela Merkel, izvor Euronews.net

Nezvani gost- svedok  na konferenciji prerušen u novinara:
"Zaista se gnušam načina na koje su se stvari završile ovde. Ako pročitate sutra vest da je sporazum  postignut. To nije ni blizu onoga što je bilo potrebno i to je samo saučesništvo novinara koji će morati nekako da opravdaju protraćene dve nedelje. Nemamo međunarodni dogovor. I sada je zaista prekasno.."
Thom Yorke, Radiohead izvor blog radiohead.com/deadairspace
 
Epilog:
"Nije moguće rešiti problem na istom nivou svesti koji taj problem kreira"
Albert Ajnštajn
 
 
Thom Yorke na konferenciji u Kopenhagenu

 Ko govori u ime Zemlje? (odlomak)
 
 "Ljudska istorija  može se shvatiti kao lagano svitanje svesti o tome da mi predstavljamo članove jedne veće grupe. U početku je naša odanost bila posvećena nama samima i našoj užoj porodici, potom skupini lutajućih lovaca sakupljača, pa plemenu, malom naselju, gradu-državi, naciji. Proširili smo krug onih koje volimo. Sada smo organizovali ono što se skromno naziva supersile, koje obuhvataju grupe ljudi različitog etničkog i kulturnog porekla-grupe koje u izvesnom smislu rade zajedno, što svakako predstavlja humanizirajuće iskustvo koje doprinosti stasavanju karaktera. Ukoliko želimo da opstanemo, naša odanost se mora još više proširiti, kako bi obuhvatila svekoliku ljudsku zajednicu, čitavu planetu Zemlju. Većini onih koji se nalaze na čelu nacija ova pomisao se neće dopasti. Oni će zazirati od gubitka moći. Od njih ćemo se naslušati priča o izdajama i nelojalnosti. Ali, kako je to H.Dž.Vels jednom primetio u drugačijem kontekstu, izbor je ovde jasan: ili Vaseljena ili ništa.
 
"Posmatrano iz vanzemaljske perspektive, naša globalna civilizacija nalazi se na pragu da zakaže u najvažnijem zadatku sa kojim je suočena: da sačuva živote i dobrobit žitelja planete. Zar onda ne bi trebalo da budemo spremni da temeljito pretresemo, u svakoj naciji, mogućnosti preduzimanja velikih promena u okviru tradicionalnih načina na koje se rade stvari, korenitog prekrajanja ekonomskih, političkih i religijskih institucija?"
 
"Jer mi, naime, predstavljamo lokalno otelotvorenje Kosmosa stasalog do samosvesti. Počeli smo da razmišljamo o vlastitom poreklu: zvezdana građa koja umuje o zvezdama; organizovani skup deset milijardi milijardi milijardi atoma koji ispituje evoluciju atoma, dokučujući dugi put koji je, barem ovde, prevalila svest u toku svog nastajanja. Naša odanost pripada našoj vrsti i planeti. Mi govorimo u ime Zemlje. Obavezu da opstanemo ne dugujemo jedino sebi samima, nego u podjednakoj meri  i Kosmosu, drevnom i ogromnom, iz koga smo iznikli. "
 
Karl Segan, Kosmos 1980.g.
 

20/12,2009 U kategoriji: Svest o stvarnosti

Komentari (0)


2009-Okom fotoreportera

                   Bližimo se kraju 2009.godine i to je povod da napravimo osvrt na važne događaje po kojoj će biti upamćena. Jedna od prvih retrospektiva 2009. je sa Boston.com/Big Picture bloga koji redovno pratim i koji je , čini se, nepresušan izvor odličnih novinskih  fotografija. Prvi deo retrospektive je objavljen 14. drugi i treći deo slede danas i sutra ( ukupno 120 fotografija). Ako volite dobru fotografiju tu je još i pregršt foto-postova (svaki od njih sa po tridesetak fotografija u pristojnom formatu) a za lakšu orijentaciju tu je i jednostavno pretraživanje arhive po tematskim oblastima i vremenu objavljivanja. Za svakoga po nešto, a za nas blogere lep primer kako to rade drugi. Želim Vam dobar surf i u narednoj godini!
 
BigPicture
 

15/12,2009 U kategoriji: Web destinacije

Komentari (1)


Operacija cveće i drumski fantomi

               Ovih dana se puno diskutuje o famoznom zakonu, o nivou bezbednosti u saobraćaju,novim propisma itd. Stičem utisak da su i ovde glavni izvor problema zapravo rešenja. S tim u vezi setio sam se interesantne vesti iz Japana. Evo te kratke vesti u celini:

Ko tebe pajserom, ti njega cvećem

Stanovnici grada u Japanu sade cveće kako bi se odbranili od provalnika.

Stanari Suginamija, distrikta u Tokiju, posadili su raskošno cveće u baštama i na javnim zelenim površinama, u pokušaju da smanje broj provala u kraju.

"Započeli smo 'Operaciju cveće'. Ideja je da posadimo što više ukrasnih biljaka, jer će naterati ljude da više vremena provode u svom dvorištu brinući se o njima, i tako će možda videti sumnjivce koji se motaju po kraju", rekao je gradski zvaničnik Kijotaka Ojagi.

"Najbolji način za sprečavanje zločina je straža", dodao je on.

Suginami je za godinu dana zabeležio čak 1.710 pljački i provala.
 
Kada je udruženje za nadgledanje ulica primetilo da se manje pljačka u naseljima koja imaju mnogo cveća, gradske vlasti naložile su da Suginami "procveta".

Tokom 2008. godine, u šarenom Suginamiju zabeleženo je samo 390 pljački.

Izvor Mondo
                 Na prvo čitanje vest je možda nekom zabavna i ideja luckasta i istočnjački egzotična. Za mene je to jedna veoma dobra  vest, ako je malo drugačije čitamo. Stanovnici Tokija su svojim primerom pokazali da je zajednica sposobna da reši/ublaži veoma ozbiljne društvene probleme, poput pljačke i razbojništva, bez posredstva sile, zakona i represije.  Za razliku od sile zakona koji kreira nove socijalne probleme, otpadnike, prestupnike, prekršioce  i zatvorenike kao nuspojave prisilnog uspostavljanja reda, ono što zaista rešava problem je holistički pristup i socijalna invencija. Tokijskim fantomima je uređena sredina puna cveća zapravo jedno strano, gotovo neprijateljsko okruženje u kome ne osećaju prednosti domaćeg terena.
                Tako i sa drumskim fantomima, stvari se neće promeniti na bolje, ako ulice i putevi ostanu pogodno okruženje, poligon za demonstraciju društvenog statusa , prestiža, superiornosti ,  egoizma i (za)ostalih vidova plemenskog ponašanja.
 
   PS Ilustracija koja sledi nije banalna aplikacija japanskog rešenja na domaće probleme,  ovo  "rešenje" iz zelene Škotske ipak povezuje  dve priče na pomalo bizaran  način. Nemam rubriku slika dana, ali da je imam ovo bi sigurno bila jedna od tih.

Car dump
 


 
              

14/12,2009 U kategoriji: Peer-to- peer

Komentari (0)


1 2  Sledeći»