Posecite bilborde i oni su truli
Objavljeno 18/03,2010
Prema poslednjim vestima iz centra grada, akcija uklanjanja platana na bulevaru nije još uvek završena i dobila je svoj potpuno neočekivani nastavak, naime prema nezvaničnim informacijama od očevidaca počela je seča i uklanjanje bilborda na istom potezu. U prvom sumraku u nenajavljenoj akciji gradskih službi pali su prvi bilbordi. Dok mobilne ekipe ćutke i rutinski seku i demontiraju bilborde na licu mesta još uvek nema zvanične informacije o ovoj akciji sa radnim nazivom "Posecimo bilborde i oni su truli!". Za sada imamo samo šturu izjavu anonimnog gradskog službenika da su se gradske vlasti odlučile na ovaj radikalan korak zato što je uočeno da ptice nakon uklanjanja platana u jatima sleću i okupljaju na bilbordima odakle nekontrolisano štrcaju i prolaznike i poznate brendove.
Od nezainteresovanog radnika na uklanjanju bilborda na pitanje koliko bilborda će biti uklonjeno dobijamo kratak odgovor: "Šišamo sve do Kluza!"
Na licu mesta su i vlasnici ovog oglasnog prostora koji su do danas bezbrižno uživali u hladovini svojih bilbordnjaka, a sada sa nevericom posmatraju imperiju koja nestaje. Sa njima su i njihovi pravni zastupnici koji na svojim računarima u vordu već sastavljaju tužbe a u ekselu računaju odštetu.
Već je uočeno da se potrošači potpuno dezorijentisano kreću bulevarom jer su u samo jednom danu izgubili jasne putokaze i orijentire.
Od očigledno razočarane prolaznice koja je u znak protesta odustala od daljeg šopinga, čujemo dirljiv komentar:
Od nezainteresovanog radnika na uklanjanju bilborda na pitanje koliko bilborda će biti uklonjeno dobijamo kratak odgovor: "Šišamo sve do Kluza!"
Na licu mesta su i vlasnici ovog oglasnog prostora koji su do danas bezbrižno uživali u hladovini svojih bilbordnjaka, a sada sa nevericom posmatraju imperiju koja nestaje. Sa njima su i njihovi pravni zastupnici koji na svojim računarima u vordu već sastavljaju tužbe a u ekselu računaju odštetu.
Već je uočeno da se potrošači potpuno dezorijentisano kreću bulevarom jer su u samo jednom danu izgubili jasne putokaze i orijentire.
Od očigledno razočarane prolaznice koja je u znak protesta odustala od daljeg šopinga, čujemo dirljiv komentar:
"Sramota, moja deca su učila da čitaju sa tih bilborda i znala su sve te lepe poruke napamet..a sada...ne znam..ne znam!"
Od starijeg gospodina koji je zastao privučen ovim neobičnim prizorom čujemo i nešto optimističnije tonove:
"Znate...dugo sam šetao od bifea "Radio Moskva" i razmišljao o ovome, sigurno uklanjaju ove stare bilbode da bi postavili nove, veće i uočljivije, otporne na ptičiji izmet i tako dalje...tehnologija je to... Ovi jesu bili malo mutni, nejasni...nekako pola nisam uspevao da razumem."
Znam, teško je poverovati u ovaj izmišljeni razvoj događaja, jer živimo gde
živimo i neke stvari se jednostavno ne dešavaju. Ovo je tek moja lična mentalna kompenzacija za nanetu nam štetu. Ipak u jednom zaista
velikom gradu gradske vlasti su od 2007.god. odlučile da zaštite svoje građane i
očiste svoje ulice od vizuelnog zagađenja. Zabranjeni su
bilbordi, video screen-ovi i bus advertajzing. Sao Paulo je
preko noći stekao deo identitieta koji Beograd nosi u imenu, na radost
i oduševljenje de gringo paulistas (građana Sao Paula).
Radio Mileva se javlja i želi da prenese da se međ' narodom mogu čuti razni komentari, kao "međ' javom i snom". Najglasniji među njima zbore: "Đilasu, tajkuni nijedan, kad već lažeš da će tendera biti, mi smo za nešto egzotično. Hoćemo tendersku egzotiku. Hoćemo da najbolja ponuda bude iz Ekvadora. Mi želimo drveće banana. Jer, mi smo majmuni i kao takvi zahtevamo svoje prirodno stanište, duž celog Bulevara. Bar da nam bude gušt da jednoga dana uzjašemo to isto drveće, gulimo banane i gađamo prolaznike. Naša građanska inicijativa nas je održala, njojzi hvala."
Nije samo Sao Paolo. I u Aucklandu ista situacija. Pricao mi prijatelj koji je proveo tamo pola godine pre jedno dve godine. I to je primetio tako sto je hodao gradom i non stop mu je nesto bilo neobicno!!! Odsustvo reklamnih povrsina. Imaju ih, ali nekako skroz drugacije reseneo.
U svakom slucaju kad se fotkas negde u gradu, nece iza tebe strcati neki mercedes, koka kola, smrsajte za pet minuta...poruka.
Bice neko drvo!
Čitao sam nekog sociologa koji se lepo raspisao o uzrocima sentimentalnog odnosa čoveka prema drvetu uspostavljenog još u osvit čovečanstva. Za mene je očigledno kasno da naučim da komuniciram s bilbordom, ali za neke generacije koje stasavaju, ko zna?
Izgubljena je to bitka kao u Don Kihota s vetrenjačama. Romantični zanos se lako pokrije svežim slojem asfalta i kao da ničega nije ni bilo.