Minsky moment
Objavljeno 16/09,2009
Globalna finansijska kriza je napravila ozbiljnu pometnju u finansijskom a zatim i realnom sektoru, na red su došli i teoretičari koji su često na muci da objasne kako to da se svetska ekonomija našla u najtežoj krizi od tridesetih godina prošlog veka.
Zajedno sa finansijskim i piramidalnim šemama pukle su i teoretske i ideološke dogme koje su imale za cilj da opravdaju i podrže određeno stanje stvari. Jedno od novih imena koje je isplivalo tokom tog teorijskog potresa jeste Hyman Minsky. Njegove knjige se ponovo štampaju i postaju bestseleri, sve češće se čuje za "Minsky moment " i"Minsky meltdown". Od jednog gotovo zaboravljenog teoretičara, posthumno on je postao centralna figura u tumačenju problema u koje su zapale finansijske institucije.
Minsky je verovao u kapitalizam, ali je takođe uočio da kapitalizam pati od opasne genetske mutacije, modernih finansija, koje je video kao snažnu destabilizirajuću silu koja ima za cilj da stvori i održi iluziju stabilnosti stvarajući pretpostavke za neizbežni i dramatični kolaps. Drugim rečima, čovek koji je jasno predvideo i opisao krizu pre nego što se odigrala je verovao da finansijski sistem u svojoj suštini sadrži seme propasti .
Zajedno sa finansijskim i piramidalnim šemama pukle su i teoretske i ideološke dogme koje su imale za cilj da opravdaju i podrže određeno stanje stvari. Jedno od novih imena koje je isplivalo tokom tog teorijskog potresa jeste Hyman Minsky. Njegove knjige se ponovo štampaju i postaju bestseleri, sve češće se čuje za "Minsky moment " i"Minsky meltdown". Od jednog gotovo zaboravljenog teoretičara, posthumno on je postao centralna figura u tumačenju problema u koje su zapale finansijske institucije.
Minsky je verovao u kapitalizam, ali je takođe uočio da kapitalizam pati od opasne genetske mutacije, modernih finansija, koje je video kao snažnu destabilizirajuću silu koja ima za cilj da stvori i održi iluziju stabilnosti stvarajući pretpostavke za neizbežni i dramatični kolaps. Drugim rečima, čovek koji je jasno predvideo i opisao krizu pre nego što se odigrala je verovao da finansijski sistem u svojoj suštini sadrži seme propasti .
"Nestabilnost" pisao je " je suštinska i neizlečiva karakteristika kapitalizma."
Njegova hipoteza finansijske nestabilnosti, se ostvarila u praksi nekoliko decenija kasnije. U početku postoji privid stabilnosti, kreditori i uzajmioci izbegavaju rizične poslove, zajmovi se vraćaju na vreme, biznis napreduje i svima je dobro. Uspeh neizbežno ohrabruje i jedne i druge da prihvate veći rizik u nadi da će napraviti više novca. Kako Minsky zapaža " Uspeh izaziva zanemarivanje mogućnosti neuspeha." Ohrabreni uspehom ljudi zaboravljaju na rizik i nastaje jedna euforična ekonomija, u kojoj se pojavljuju rizični uzajmioci, spekulatni, čiji prihodi mogu da pokriju kamatu ali ne i glavnicu, tzv Ponzi uzajmioci. Inkubacija krize može da počne, svaka panika na tržištu može da dovede do sloma. Bankrot jedne kompanije, ili otkrivanje kakve zapanjujuće prevare izaziva strah i odjednom svi nastoje da naplate svoja potraživanja. To je "Minsky moment" koji okida krizu jer se stvara atmosfera nepoverenja u kojoj prvo propadaju spekulanti jer u potpunosti zavise od kredita, zatim i stabilniji igrači koji mogu lako da se nađu u poziciji da čak ni prodajom imovine nisu u stanju da plate svoja dugovanja. Užurbana prodaja imovine izaziva opet, pad cena na tržištu i čitav finansijski sistem počinje da se urušava. Sistemom spojenih sudova kriza se seli u realni sektor.
Njegova hipoteza finansijske nestabilnosti, se ostvarila u praksi nekoliko decenija kasnije. U početku postoji privid stabilnosti, kreditori i uzajmioci izbegavaju rizične poslove, zajmovi se vraćaju na vreme, biznis napreduje i svima je dobro. Uspeh neizbežno ohrabruje i jedne i druge da prihvate veći rizik u nadi da će napraviti više novca. Kako Minsky zapaža " Uspeh izaziva zanemarivanje mogućnosti neuspeha." Ohrabreni uspehom ljudi zaboravljaju na rizik i nastaje jedna euforična ekonomija, u kojoj se pojavljuju rizični uzajmioci, spekulatni, čiji prihodi mogu da pokriju kamatu ali ne i glavnicu, tzv Ponzi uzajmioci. Inkubacija krize može da počne, svaka panika na tržištu može da dovede do sloma. Bankrot jedne kompanije, ili otkrivanje kakve zapanjujuće prevare izaziva strah i odjednom svi nastoje da naplate svoja potraživanja. To je "Minsky moment" koji okida krizu jer se stvara atmosfera nepoverenja u kojoj prvo propadaju spekulanti jer u potpunosti zavise od kredita, zatim i stabilniji igrači koji mogu lako da se nađu u poziciji da čak ni prodajom imovine nisu u stanju da plate svoja dugovanja. Užurbana prodaja imovine izaziva opet, pad cena na tržištu i čitav finansijski sistem počinje da se urušava. Sistemom spojenih sudova kriza se seli u realni sektor.
“There is nothing wrong with macroeconomics that another depression won’t cure.” Hyman Minsky
e, a jel može neko ovo da objasni Dinkiću?
Može, čak i matematički da dokaže dr. Albert B. Bartlett
http://www.youtube.com/watch?v=F-QA2rkpBSY&feature=PlayList&p=6A1FD147A45EF50D&index=0&playnext=1