Osećanje i uzbuđenje koje čoveka obuzme kad se otisne zeleno-plavim rukavcima izvora Crnog Drima u basenu Ohridskog jezera lako se permutuje u religiozno iskustvo, u putovanje kroz prostor i vreme, u hodočašće. Otuda i ne čudi i toliki broj crkava oko jezera, legenda kaže da ih je bilo čak 365, jedna od novijih je na žalost izgrađena i u samom "strogom" rezervatu prirode izvora Crnog Drima. No vratimo se hramu, nešto starijem od "desetak" vekova, preciznije starom između 5 i 10 miliona godina geološke istorije, koliko je bilo potrebno da nastane ovaj raj. Nesaglediva lepota, za koju je ljudsko oko neprecizno, a najsavremeniji fotoaparati dečija igračka ,izaziva skrušenost i stid. Simbiotički kontakt sa svime što vas okružuje pravi duboki vir stida i kajanja jer u iluziji sile gazimo i uništavamo nešto od čega zavisimo i sa čime smo neraskidivo vezani. Od svog šuma u svakodnevnom životu taj ponor se ne vidi i ne čuje, ali već u prvoj tišini ovog hrama ta svest postaje bolna. Dobro se sećam da sam kao dečak leta provodio na reci koja je bila toliko čista da se voda iz nje mogla piti, u njoj je još uvek bilo rečnih rakova i pastrmke. Danas, to više nije moguće a prošle su svega dve decenije.
Kada se sve već jednom kupi i proda, našoj deci će ostati dovoljno jedino novca i peska.
(na izvorima Crnog Drima, basen Ohridskog jezera, Makedonija, jul 2009.god)
