Put povratka

               "Tokom devedesetih pa sve do danas sve je naglašenija i uočiljivija čežnja u načinu na koji sasvim obični ljudi osećaju prirodu i govore o njoj.  Ljudi su ganuti pričama o prijateljstvu čoveka i medveda, očarani gracioznošću kitova, duboko dirnuti veličanstvenošću drveća, kao da su  ponovo  otkrili čudesnost velikog sveta kome pripadaju.  Stanovnici nekih predgrađa osećaju duboku povezanost sa preostalim džepovima nekadašnjeg prostranstva, šuma, močvara, livada koje ih okružuju, i spremni su da se u potpunosti posvete očuvanju tih prostora i da ih zaštite od urbanizacije i industrijalizacije. Drugi opet aktivno učestvuju u čišćenju i oživljavanju  degradiranih površina, reka i močvara.  Ljudi počinju da dižu glas u zaštitu običnih domaćih životinja kao što su krave i pilići.
                Kako da razumemo ovaj izliv osećanja? Do izvesnog stepena, to može biti rezultat aktivizma društava za zaštitu životne sredine. Ipak ono što se očigledno dešava više liči na potpuni preokret  i  korenitu promenu svesti koju niti jedan aktivizam nije u stanju da pokrene. Ne postoji politička opcija niti platforma koja može da računa na snagu i osećanja onih koji čeznu da ponovo otkriju i vrate se zagonetnoj i veličanstvenoj prirodi, onih koji osećaju simbiotičku povezanost sa životinjama i okruženjem tako snažno da imaju duboku moralnu potrebu da to i zaštite, i onih koji jedino u prirodi pronalaze mogućnost oporavka i  preporoda.   (Dalje)

31/10,2009 U kategoriji: Svest o stvarnosti

Komentari (4)


Bekstvo u realnost

Dawn in wilderness- Johnny Bowen
  
        Kada svakodnevica  postane preuska, pretesna kao odeća koju nosimo, kao cipela koja žulja, kao kravata koja steže i  vreme koje stiže. Kada uspavanim čulima nanjušimo zaboravljeno  spokojstvo u tišini, u zagrljaju šume, u nedogledu, u kičmi noći, u svitanju u  divljini... preostaje nam da se odmetnemo i lutamo , ako smo kadri da stresemo to  blato sa cipela. I sve je u tom lutanju, ako je bez traga. Postoji još mnogo lakših  načina da se iz realnosti otuđenja pobegne ali je samo jedan način da se u realnost vrati. Sloboda je zemlja bez staza.
 
Onima koji lutaju..
                                                                              
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

25/10,2009 U kategoriji: Retki trenuci

Komentari (1)


Sitima protiv gladi

 
                   Ostavite ljude na miru, nek dostojanstveno gladuju. U gladovanju još ima nekog dostojanstva i u njemu još ima ljudskog  stida, sve ostalo je  bestidno. Njima nije potrebna  pažnja i sažaljenje  dok istražuju sadržaj vašeg smeća, njima nije potreban spektakl, oni ne žele da  apeluju na  vašu savest.
                   Ostavite ih da gladuju, obiđite ih u širokom luku kad šetate ulicom i nastavite da živite svoj život, i sanjate svoje snove,  mislite o svojim potrebama, izmišljajte ih, uživajte .  A njih, gladne, beskućne,  ignorišite, pravite se da  ne postoje,  da ih nema. Njima će tako biti bolje, u tišini, jer su tako navikli. Neki od njih su pali u siromaštvo, neki su tako odrasli i srodili se sa svojom bedom.  Ali , koga je briga kako je do toga došlo kad je već tako?  Nema smisla pitati se kako je moguće da na pragu XXI veka uprkos tehnološkom napretku u svetu ima čak 900 miliona gladnih? I kako je moguće da ima dovoljno hrane, ali  nema novca da tu hranu plati?
                  Ostavite te ljude na miru, i nastavite da radite to što već radite i verujete u šta već verujete kad već nemate hrabrosti da se suočite sa sopstvenim smećem. Barem se ne glupirajte.
 
(povodom kampanje "Štrajk glađu protiv gladi" 16.10.2009.god)
 
 

16/10,2009 U kategoriji: Život

Komentari (3)


Reč je mislilac i posmatrač

 

JESENJA MEDITACIJA..THANKS TO LJILJA

           Ako na trenutak prestanemo da razmišljamo o međusobnim razlikama, i sad obratimo pažnju na sličnosti  i počnemo da razmišljamo o sličnostima....i opet stanemo i prestanemo da mislimo i o sličnostima i razlikama .

          Onda smo prestali da poredimo i počeli slobodno da mislimo.

          Ako smo pročitali neku dobru knjigu od reči do reči, i ako je , kroz neko vreme , pročitamo još jednom , reč po reč, nismo pročitali jednu knjigu dva puta, već smo pročitali dve knjige.  Istu knjigu možemo čitati u nedogled, a ne pročitati je niti jednom, do kraja. 

          Ili je ipak, reč ta koja misli i koja posmatra?

 

13/10,2009 U kategoriji: Retki trenuci

Komentari (2)


..and what is?

  

{156977}{157101}"to look life in the face...
{157103}{157252}"always to look life|in the face,
{157254}{157385}"and to know it for what it is.
{157387}{157519}"At last, to know it,
{157521}{157610}"to love it for what it is,
{157612}{157699}"and then...
{157701}{157766}"to put it away.
{157856}{157936}"Leonard...
{157937}{158048}"always the years between us,
{158049}{158139}"always the years...
{158141}{158268}"always... the love...
{158270}{158349}"always...
{158351}{158408}the hours."

11/10,2009 U kategoriji: Retki trenuci

Komentari (0)