Unutrašnja revolucija Jiddu Krishnamurti

Jiddu KrishamurtiJiddu Krishnamurti (1895-1986) je savremeni indijski mislilac čija je misao izvršila veliki uticaj na duhovne tokove u Evropi i Americi polovinom XX veka.  Indijsku misao je vratio njenim istinskim korenima i vratio joj stari sjaj pomućen pomodnim sektaškim učenjima i najezdom gurua. Krishnamurti mislilac slobode, u svojim knjigama i predavanjima adresira uzroke  konflikta i patnje u čoveku i ljudskom društvu i mogućnosti unutrašnje revolucije kao i njenoj neophodnosti da čovek zaista i živi po meri čoveka.

             U ovoj mini seriji čitamo odlomak iz Beyond Violence Jiddu Krishnamurti. Njegovi duboki uvidi odjekuju još snažnije pred savremenim izazovima čovečanstva. 

          Unutrašnja revolucija

            Promena u društvu je od sekundarnog značaja, ona će se desiti prirodno, neizbežno jednom kada ti kao ljudsko biće izvedeš tu promenu u sebi.

        Razmatrali smo izuzetnu složenost svakodnevnog života, borbu, sukobe, bedu i konfuziju u kojoj se čovek nalazi. Dok pojedinac ne shvati prirodu, strukturu te složenosti, dok ne prepozna zamku u koju je uhvaćen, nema slobode. Nema slobode istraživanja kao ni osećaja radosti koje nosi odricanje sebe. Takva sloboda nije moguća ukoliko postoji strah, bilo na površini ili u dubinama čovekovog uma. Ukazali smo na odnos između straha, užitka i želje. Da bi razumeo strah, čovek mora razumeti prirodu užitka. Ovoga jutra razgovaraćemo  o središtu iz koga nastaje naš život, i iz koga kreću naše akcije, kao i o tome da li je moguće to središte promeniti. Jer promena, preobražaj, unutrašnja revolucija je očigledno nužna. Da bi se izvela ta promena, čovek mora vrlo pažljivo ispitati šta naš život "jeste", ne bežati od njega, ne upuštati se u teorijska verovanja i tvrdnje, već vrlo pažljivo proniknuti šta naš život istinski jeste i videti da li je moguće potpuno ga preobraziti. Menjajući sopstveni život, mogli biste uticati na narav i kulturu društva. Mora biti promene u društvu, jer postoji tako mnogo zala i društvenih nepravdi, postoji zastrašujuća izopačenost obožavanja i tako dalje.. Ali, promena u društvu je sekundarnog značaja, ona će se desiti prirodno, neizbežno, jednom kada ti kao ljudsko biće bivajući u odnosu sa drugim, izvedeš tu promenu u sebi..


Crkva u koju smo ušli ne verujući...

                 Osećanje i uzbuđenje koje čoveka obuzme kad se otisne zeleno-plavim rukavcima izvora Crnog Drima u basenu Ohridskog jezera lako se permutuje u religiozno iskustvo, u putovanje kroz prostor i vreme, u hodočašće. Otuda i ne čudi i toliki broj crkava oko jezera, legenda kaže da ih je bilo čak 365, jedna od novijih je na žalost izgrađena i u samom "strogom" rezervatu prirode izvora Crnog Drima. No vratimo se hramu, nešto starijem od "desetak" vekova, preciznije starom između 5 i 10 miliona godina geološke istorije, koliko je bilo potrebno da nastane ovaj raj. Nesaglediva lepota, za koju je ljudsko oko neprecizno, a najsavremeniji fotoaparati  dečija igračka ,izaziva skrušenost i stid. Simbiotički kontakt sa svime što vas okružuje pravi duboki vir stida i kajanja jer u iluziji sile gazimo i uništavamo nešto od čega zavisimo i sa čime smo neraskidivo vezani. Od svog šuma u svakodnevnom životu taj ponor se ne vidi i ne čuje, ali već u prvoj tišini ovog hrama ta svest postaje bolna. Dobro se sećam da sam kao dečak leta provodio na reci koja je bila toliko čista da se voda iz nje mogla piti, u njoj je još uvek bilo rečnih rakova i pastrmke. Danas, to više nije moguće a prošle su svega dve decenije. 

Kada se sve već jednom kupi i proda, našoj deci će ostati dovoljno jedino novca i peska.

                (na izvorima Crnog Drima, basen Ohridskog jezera, Makedonija, jul 2009.god)

 


Izvor Crnog Drima

 


DNK kod na internet radiju

        Dvoje mladih  naučnika iz Nemačke Katrin Bierkardt (biotehnologija) i Jens Bierkardt (elektroinženjer) su pokrenuli interesantan off projekat reprodukcije ljudskog genoma na internet radiju. Kako kažu, na ideju su došli lako nakon što su napravili sliku (slika ispod) ljudskog DNK koda, sada je preostalo samo vizuelnu informaciju pretvoriti u zvuk.

 

Hromozom 1

 

 

        Projekt je neprofitan i kako kažu autori, želeli su samo da podele svoja interesovanja sa drugima i da novim načinom prikazivanja otvore put za novo razumevanje DNK koda.  Iako smo naučili "sva slova" DNK  još uvek nismo u stanju da "čitamo" jer ne razumemo smisao kombinacija.

        Kalkulacija kaže da će za reprodukciju kompletnog koda biti potrebno čitave 23.5 godine, trenutno "svira" hromozom 1, a ovo što vidite ispod nisu ekvilajzeri već ideogrami-šematske predstave hromozoma. Uživajte na svoj način, i pažljivo "ko maštom ratuje, u maštu tone.."* S.Lem

 

          


Boomerang generacija

 Boomerang generacija je jedan od naziva za uočeni trend u zapadnom delu civilizacije, da se nakon kratke avanture samostalnog života mladi vraćaju nazad u "porodično gnezdo", zapravo to je čitava generacija koja ne uspeva da se suoči sa izazovima samostalnog života. U zapadnom, individualističkom delu civilizacije je normalno i očekivano da se mladi odmah nakon školovanja odvoje od primarne porodice, pa se ovom fenomenu posvećuje značajna pažnja javnosti, kroz debate, naučne studije i  filmove kao Failure to Launch iz 2006.Sve u cilju da se pronađe odgovor na pitanje šta dovodi do gubitka samopouzdanja kod mladih.

boomerang kid

              Generacija koja je stasala za samostalan život (18-21g) u vreme recesije s početka milenijuma u Americi se suočila sa brojnim fenomenima koje je donela globalizacija, kao što su outsourcing, pad realnih zarada, smanjeni izgledi za razvoj profesionalne karijere, usporavanje privrede, globalna finansijska/ekonomska kriza itd. U novom okruženju mladi teško pronalaze način da postignu i održe životni standard svojih roditelja (standard srednje klase) pa sve češće odustaju od samostalnosti i vraćaju se u sigurnost roditeljskog doma gde je  makar i parazitirajući moguće održati usvojeni životni stil i navike. 

             U ovom drugom, komunitarističkom delu civilizacije gde je međugeneracijska kohabitacija nešto normalno i očekivano, a porodične veze mnogo jače ovaj fenomen nije tako uočljiv i ne privlači gotovo nikakvu pažnju javnosti. U nedostatku empirijskih podataka i studija možemo samo da spekulišemo o tome koji su problemi i iskustva mladih  u ovom uglu sveta koji su stasali za osamostaljivanje. Imam utisak da se i kod nas osamostaljivanje odlaže i da nije izvesno da li i kada će do njega uopšte i doći. Postalo je potpuno normalno, ne samo živeti sa roditeljima u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim u istom stanu , već i živeti od njihovih penzija. Nedavno sam u crnoj hronici pročitao vest da je nesrećni penzioner nakon smrti "privremeno" sahranjen u zamrzivač kako bi "dete" moglo i dalje, nesmetano da prima ček od PIO fonda. Ekstreman primer kohabitacije, pardon, parazitizma, slažem se, ali je dobra ilustracija. 

            PS: Iz ličnog ugla, sa desetogodišnjim iskustvom samostalnosti i podstanarskog života želim da poručim nešto  svima koje "muči" ili "čeka" ovo pitanje.

DA, VREDELO JE.
 

 



Freeter generacija

                  Freeter  je japanski izraz za   osobe starosti između 15-34 godine, koje nemaju stalno zaposlenje, nemaju zaposlenje uopšte i generalno,  ne  žele ni da ga imaju. Studenti i mlade osobe koje rade na gazdinstvima su izuzete, a ovoj grupi pripadaju i freelancer-i, samozaposlene osobe bez dugoročnog odnosa sa poslodavcem, kao i neadekvatno zaposlene osobe (vidi underemployment)  tj. visokokvalifikovane osobe koje rade niskokvalifikovane poslove  (defektolozi koji freeterprodaju životno osiguranje, lekari koji voze taksi..).

              Zajedničko za sve freetere je da ne otpočinju profesionalnu karijeru nakon školovanja, već nastavljaju da žive studentskim životnim stilom, najčešće sa roditeljima, kao samci paraziti, koji se povremeno angažuju na niskokvalifikovanim i najprostijim poslovima. Sam termin freeter koji opisuje novonastali fenomen je nastao ukrštanjem engleskog free-slobodan i nemačkog arbaiter- radnik ( kojim se u japanskom slengu označava honorarac).  Freeteri su se pojavili još krajem osamdesetih, kada je japanska privreda bila u cvetanju i nudila obilje stalnih radnih mesta. Iz nekog razloga, mladi su umesto stalnog zaposlenja i profesionalne karijere izabrali put individualne potrage za ličnim prosperitetom. Raditi 12-14 sati dnevno 5-6 dana u nedelji , sve do penzije  za "sigurne" kompanije je postalo out.  Tokom devedesetih japanska privreda ulazi u recesiju, broj mladih koji ne uspevaju da zasnuju stalni radni odnos je sve veći, njima ne preostaje ništa drugo nego da prihvate povremene i niskokvalifikovane poslove kao alternativu. Oni sebe takođe smatraju freeterima. Broj freetera dramatično raste i privlači sve veću pažnju javnosti i države.

Po zvaničnim procenama broj freetera u Japanu tokom poslednje 3 decenije:

  • oko 500.000 1982 god.
  • oko 800.000 1987 god.
  • oko 1.010.000 1992.god.
  • oko 1.500.000 1997.god.
  • blizu 2.000.000 2001.god.
  • oko 4.700.000 2008.god.

        Procene su da će se ovaj trend nastaviti i da će do 2014. godine broj freetera dostići čak 10.000.000 uprkos starenju japanskog društva i padu nataliteta.

        Postoje tri osnovna tipa freetera:

  1. Freeteri "sanjari"- originalna grupa freetera iz osamdesetih, koji sanjaju karijeru muzičara, umetnika, pesnika, poznatih ličnosti koji čitav život podređuju tom snu, a usput prihvataju da rade proste poslove koji im ne oduzimaju previše vremena i energije u potrazi za svojim snovima. Tek nekolicina njih zaista i uspe da ostvari svoje "snove"
  2. Freeteri "odlagači"- su uredno završili škole ali još uvek nisu spremni da promene životni stil i posvete se karijeri. Oni su deo trenda odlaganja, odlaganja osamostaljivanja, braka, roditeljstva. Kada propuste prvu priliku za stalni posao, kasnije mnogo teže dobijaju drugu.
  3. Freeteri bez alternative- su najčeće mladi bez adekvatnog formalnog obrazovanja, pa i bez mogućnosti da započnu dugoročnu karijeru, često nestaju na marginama japanskog društva

        Stariji građani na njih gledaju s prezirom i gađenjem, jer freeteri ne "pune" penzijske i socijalne fondove. Generacije tzv "ljudobota" koje su stvorile moderni Japan iz ruina II sv. rata nadljudskim zalaganjem i radom ,  u freeterima vide samo neodgovornost i lenjost. 

         Iako ih u Japanu doživljavaju kao neodgovornu omladinu i pretnju sistemu, moguće je da su freeteri samo vesnici talasa promena, koje će ljude u plavim odelima, "ljudobote" potpuno zameniti lavirajućom masom kreativne snage freeter entuzijasta. Ovaj fenomen, možda, nosi u sebi klicu drugačije budućnosti, uprkos svim trenutnim negativnim efektima po japansku privredu i društvo. Pod pritiskom trenda tehnološke nezaposlenosti a sada i samovoljne nezaposlenosti , kao i sistemske krize kroz koju svetska ekonomija prolazi, možemo očekivati potpuno redefinisanje  paradigme  ljudskog rada i radnih odnosa. Jedan novi model  koji će podrazumevati daleko kraće radno vreme, dobrovoljan rad i doprinos zajednici, kraj ekonomske prinude za zapošljavanjem. Model koji će imati snagu da motiviše nove generacije da iznova  "prionu na posao" , ovoga puta u meri i na način koji žele.