Automobilizam 2.0

Objavljeno 18/01,2010

Fenomeni svetske mreže web 2.0 kao i peer-to-peer (skr. p2p) se ne ispoljavaju  samo na internetu. Model decentralizovane kolaboracije, slobodnog pristupa i zajedničkog korišćenja, nenovčane razmene i deljenja, se praktičnošću rešenja nameće kao novi kulturni model i u sferama van svetske mreže. Mogućnosti primene peer-to-peer modela na konkretne probleme u praksi ograničene su isključivo maštom i kreativnošću. P2p protokol je po nekim izvorima nastao kao izum prevaranta koji je genijalni  alat koristio za provaljivanje broja računa kreditnih kartica da bi nakon toga doživeo masovnu i socijalno prihvatljiviju primenu u razmeni muzičkih i video sadržaja.

Da li je moguće ovaj model decentralizovane distribucije primeniti na našu potrebu za mobilnošću? Neki misle da je moguće i da će upravo tako izgledati budućnost automobilizma, a da će automobil u privatnom vlasništvu postati artefakt prošlosti.
  Vratimo se u sadašnjost, danas je automobil daleko više od transportnog sredstva koje služi da se prevezemo iz tačke a u tačku b. Jedan vek je bio dovoljan da postane važan deo kulture, zasnovane na zadovoljenju individualističkih potreba. Auto je postao ekstenzija privatnog sveta koja povezuje našu dnevnu i spavaću sobu sa radnim mestom i  kapsula u kojoj bezbrižno možemo putovati bez "nepotrebne" socijalne i fizičke interakcije sa spoljašnjim svetom. Auto je osnovni  pokazatelj socijalnog prestiža, otuda imamo na stotine hiljada različitih modela za sve varijacije društvenog statusa kojima proizvođači lakše marketinški ciljaju naš ego. U međuvremenu došlo je do razrastanja potreba, odnos jedan auto/jedna osoba više ne zadovoljava  potrebe, poželjno je imati više njih, pogodnih za svaku priliku. Četvorotočkaš je često i surogat ostalih ljudskih potreba , emotivnih, erotskih i seksualnih (vidi film Crash, seriju Priče iz majstorske radionice, Nacionalnu klasu itd.) pa je i odnos prema njemu fetišizovan i katkad iracionalan.

Ključna osobina putničkog automobila iz koje su nastale svi pobrojani propratni fenomeni je da je automobil roba i kao takav podleže zakonima tržišta, ponude i potražnje,tj. mehanizma koji prvenstveno zadovoljava nečije novčane "glasove" pre nego potrebe što je potpuno u skladu sa kapitalističkom i potrošačkom  paradigmom. Rezultat je trenutnih 600 miliona  putničkih automobila na drumovima širom sveta, dok je godišnja produkcija dostigla 50 miliona  sa stopom rasta proizvodnje od 2,5% godišnje ( dakle vreme dupliranja je 28 godina). To matematički znači da će pri ovom trendu, u naredne 3 decenije biti proizvedeno duplo više automobila nego od početka serijske proizvodnje do danas. Veoma ozbiljni brojevi, za ilustraciju može da posluži i  blizu 10.000 proizvedenih automobila za vreme dok sam ja sastavio ovih dvadesetak rečenica što možete proveriti na worldometru . Naravno eksponenti ne mogu rasti u nedogled jer bi na kraju prožrdrli svet, neka prirodna prepreka će već svakako stupiti u dejstvo. Možda će peak oil saviti krivulju, a možda ćemo i mi sami početi drugačije da posmatramo stvari.

                  Alternativa konceptu putničkog automobila u neprikosnovenom privatnom vlasništu, nečemu što se kupuje i nesmetano koristi  i poseduje može postati peer automobil deo velikog servisa, uslužne mreže za zajedničko korišćenje. Umesto vlasnika postali bismo korisnici automobila.   Računice o prosečnoj dnevnoj  iskorišćenosti privatnih putničkih automobila govori da najveći deo vremena automobili provode na parkiralištima i u garažama a tek deseti deo dana služe svojoj svrsi. Uz drugačiju alokaciju postojećeg voznog parka, 1 automobil bi mogao da zadovolji dnevne  transportne potrebe i do 20 osoba. Naravno već postoje pionirski car sharing servisi koji kroz web zajednice nude mogućnost iznajmljivanja automobila vlasnicima koji u naznačenom periodu nemaju nameru da koriste sopstveni automobil a onima koji ne žele da poseduju auto, jer to podrazumeva troškove i gnjavažu oko administrativnih obaveza i održavanja, da olakšaju pristup i korišćenje automobila. Prva iskustva su pozitivna u smislu da vlasnici pokrivaju prateće troškove posedovanja i održavanja automobila, dok korisnici imaju vrlo jednostavan pristup automobilu po veoma pristupačnoj ceni. Car sharing u okviru postojećih odnosa može egzistirati kao solidna osnova za biznis za one koji posreduju između ponude i potražnje, ali tek kada dođe do nove kulturne paradigme i u okviru nje postane potpuno normalno zajedničko korišćenje decentralizovanih transportnih resursa pokazaće se pozitivni efekti na prirodnu okolinu, kvalitet života u gusto naseljenim gradovima i kvalitet života uopšte. Automobil će biti opet dostupan na svakom mestu i u svakom trenutku, a gužve na putevima će postati deo prošlosti.  
                  Već postoji odgovarajća tehnologija da takvu jednu održivu mrežu peer automobila uspostavi u realnosti, ali se postavlja pitanje šta bi se desilo sa viškom automobila i auto industrijom. Auto industrija bi svakako doživela veliki šok, jer bi potražnja za novim automobilima drastično opala, već sada ih ima gotovo duplo više (u voznom stanju) nego što je zaista potrebno. Nakon početnog udarca novi izazov bi bio proizvesti univerzalni  automobil kompatibilan sa standardima i zahtevima "svetske mreže". Automobili bi bili sve sličniji jedni drugima jer bi to bila nova potreba korisnika. Potuno je izvesno da bi razvojem ovakvog scenarija i naša planeta bila veoma zahvalna. 
                  Na kraju možda nam se vrati osećaj slobodne vožnje  na otvorenom drumu zbog koga smo i postali zatočenici zlatne ere automobilizma tokom sedamdesetih i osamdesetih i u svemu počnemo da uživamo na neki novi i drugačiji način. Ovo što nam se dešava na prezagušenim ulicama i parkiralištima, priznaćete, više nije zabavno. 
 
 
 
 
Thanks to THISISCHRIS on Flickr 
 
 
 
 
Ilustracije preuzete iz odlične galerija korisnika thisischris225 na Flickr-u 


Komentari

Polje za unos komentara